Манастир Бабичко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Манастир Бабичко
Опште информације
Место Бабичко
Држава  Србија
Координате 43°8′11″N 21°59′56″E / 43.13639° СГШ; 21.99889° ИГД / 43.13639; 21.99889
Манастир Бабичко на мапи Србије
Манастир Бабичко
Манастир Бабичко
Манастир Бабичко на мапи Србије
Врста споменика Манастир
Време настанка 16. век
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ниш
Адреса Добричка 2 18000

Манастир Бабичко је српски средњовековни манастир који припада Епархији нишкој и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1] Налази се код села Бабичко, на 10 km удаљености од Печењевца, на територији града Лесковца. Подигнут је у XVI веку, али се не зна чија је задужбина. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице.[2]

Поред манастира подигнута је спомен чесма у славу палим херојима за освећено Косово, ослобођење и уједињење српства од 1912. до 1920. године. На чесми постоји мермерна плоча са уписаним именима изгинулих ратника. Некада се испред манастирске цркве налазила зграда у којој су били смештени учитељско-богословска школа из 1868. године и стан за учитеља и ђаке. Ова школа спада у ред најстаријих манастирских школа лесковачког краја.

Манастирска црква посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Испред цркве налази се звоник, стари конак из XIX века и нови конак саграђен 2006. године.

Историја манастира[уреди]

Манастир је саграђен у XVI веку као једнобродна црква са полукружном апсидом. Наос је пиластрима подељен на четири неједнака травеја који су повезани бочним прислоњеним луцима. Турски попис из 1536. године помиње манастир заједно са селом у његовој близини. У XIX веку у манастиру је радила једна од најстаријих учитељско-богословских школа у лесковачком крају. Западни зид цркве порушен је 1926. године а тада је дограђена припрата са шестостраним кубетом. Припрата је зидана од ломљеног камена у кречном малтеру, а некада је била препокривена каменим плоча. Мање интервенције на манастирској цркви обављене су 1971.

Живопис[уреди]

На унутрашњим зидовима цркве, испод простог кречења, види се стари живопис на појединим местима. На северном зиду насликане су четири стојеће фигуре светитеља (св. Атанасија, св. Алексија) док се композиција изнад њих наслућује. На јужном зиду делом су видљиве стојеће фигуре св. Варлама, св. Јоасафа. На пиластру северног зида осликана је стојећа фигура св. Нестора а на стубу, изнад ње, је св. Симеон Столпник. У потрбушју прислоњеног лука је стојећа фигура св. Атанасија Великог а изнад ње је, у луку, низ медаљона са попрсјима светитеља. На источном зиду је медаљон са попрсјима архијереја.

Сликарство цркве манастира настало је у време изградње цркве, око средине XVI века и дело је талентованог уметника. Фреско-декорације одликује изузетна ликовна вредност слична оној из јашуњског св. Јована. Иконостас је из XIX века, једноставне је конструкције са у дуборезу изведеним царским дверима. Изнад престоних икона је ред светитеља представљених до испод појаса рађених у техници темпере на дрвету. Ово је дело непознате зографске дружине. На оковима престоних икона угребане су 1838. и 1857. година.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ракоција (2013). стр. 6.
  2. ^ Јашуњски манастири на Бабичкој гори srbijuvolimo.rs
  3. ^ Ракоција, Миша. Манастири и цркве јужне и источне Србије. Завод за заштиту споменика културе Ниш. 

Спољашње везе[уреди]