Манастир Бетанија
| Грузијска Бетанија | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Грузијска православна црква |
| Оснивање | XII век |
Манастир Бетанија или Манастир Витанија познатији као Грузијска Бетанија (грузијски: ბეთანია /bɛˈtʰanɪa/, од арамејског: בית עניא Beit-Ania - „Витанија“) је активни манастир Мцхетско-Тбилисијске епархије Грузијске православне цркве. Налази се у Грузији, 16 км од Тбилисија, у клисури реке Вере близу села Квесети[1]. Посвећен је Рођењу Пресвете Богородице.
Историја
[уреди | уреди извор]Назив манастира потиче од имена села Бетанија у Палестини. Оснивање манастира датира из 11. века. Сматрао се родоначелним манастиром Орбелијанија.
Тешко оштећен током разних локалних сукоба и страних инвазија, манастир је случајно откривен током лова од стране принца Григорија Орбелијанија (1804–1883) и обновљен у другој половини 19. века од стране јеромонаха Спиридона Кетиладзеа, који је био игуман до 1922. године. Њега и његовог наследника, Илију Панцулају, погубили су Совјетски комунисти.
Фреске манастира проучавао је Григориј Гагарин, који је 1851. године открио и очистио лице краљице Тамаре и исте године објавио своје цртеже и извештаје.
Бетанија је остала једини функционални грузијски манастир, иако незванично, до 1963. године. Године 1978, енергични патријарх Грузије Илија II успео је да добије дозволу од совјетских власти да поново отвори манастир.
Архитектура
[уреди | уреди извор]У ранијим временима, територија манастира је вероватно била окружена масивним зидом, али су сачувани само појединачни каменови разбацани по оближњој шуми. Главна сачувана грађевина је куполна црква Рођења Богородице, изграђена на прелазу из 12. у 13. век. Сачувана је и мала црква Светог Ђорђа (1196).
Сликарство
[уреди | уреди извор]Сликарство на зидовима манастирске цркве је изузетан споменик грузијског монументалног сликарства 12. и 13. века. Сликарство се одликује високим занатским умећем, поред олтара је композиција „молитва“ (сачувани су само фрагменти фигуре Христа који седи на престолу), на зидовима олтарске апсиде су пророци са грузијским свицима у рукама, северни зид је посвећен циклусу страсти Спаситељеве, а јужни зид је посвећен сценама из Старог завета, западни зид је осликан заплетом и Судњим даном.
Фреска из Бетаније
[уреди | уреди извор]Поред верских сцена на северној страни налази се значајан број портрета историјских личности - Георгија III, краљице Тамаре, Георгија IV Лаша. Фреске су насликане током Тамариног живота, 1207. године, за време владавине Георгија IV Лаша. Фреска која приказује краљицу Тамару у цркви Бетанија једна је од четири фреске у Грузији, репродуковане на новчаници од 50 ларија[2].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Mgaloblišvili, T̕amila (2014). Ancient Christianity in the Caucasus. Hoboken: Taylor and Francis. ISBN 978-0-7007-0633-4.
- ^ Eastmond, Antony (1998). Royal imagery in medieval Georgia. University Park (Pa.): Pennsylvania state university press. ISBN 978-0-271-01628-3.