Манастир Ваведења Пресвете Богородице (Паља)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Манастир Паља
Manastir Vavedenja presvete Bogorodice II,.JPG
Основни подаци
Јурисдикција СПЦ
Оснивање 9. век
Место Паља
Држава  Србија

Манастир Паља се малази у селу Паља, око 50 километара од Сурдулице.Припада епархији врањској,Српске православне цркве.Манастир лежи на 950 метара надморске висине, на левој обали реке Меденице.[1]

Манастирска црква[уреди]

У селу Паља, 50-ак километара од Сурдулице, налази се манастир Ваведења Пресвете Богородице, за који се не зан тачно када је подигнут и ко га је подигао. Сматра се, по предању, да потиче из IX века (тачније 818. године), а да је обновљен у XIII веку. Обновили су га Дејановићи, а бугарски егзархисти дозидали су припрату крајем XIX века, тачније после Берлинског конгреса 1878. године. Лежи на левој обали реке Јерме (Паљевице) која се улива у Црно море.

Храм је једнобродан, са олтаром, две бочне апсиде полукружног облика и припратом. Најстарији део цркве је покривен каменим плочама, а припрата и бочне апсиде ћерамидом. Фрескописан је, а на спољном зиду се налазила дрвена плоча исписана старословенским писмом. Бугари су, градећи припрату, премалтерисали срењевековне византијске фреске непроцењиве вредности и на новом малтеру насликали нове врло ниског квалитета. Манастир се сам издржавао, током историје био је и мушки и женски, а монаха је у њему било до балканских ратова. После I светског рата у њему нема више монаха и такво стање остаје до данас.

У његовој близини се налази извор за чију воду постоји веровање да је лековита. Многи долазе да се умију или понесу воду, а нарочито помаже код болести очију. Једни овај извор зову извор Свете Петке, док га други називају извором Светог Саве, а трећи извором Пресвете Богородице. Народ овог краја, према предању, прича да је манастир једном посетио и Свети Сава, и то 1236. године када се враћао из Цариграда и ишао у Бугарску да саопшти Бугарима да је за њих од Никејског патријарха издејствовао патријаршију. Овде постоји и старо гробље које је подељено: на једној страни је мушко, а преко реке, на брду налази се женско.

Народ се код ове светиње окупља неколико пута годишње и то: на Светог пророка Јеремију (14. маја), на Светог пророка Илију (2. августа) и на Успеније Пресвете Богородице (28. августа).

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]