Манастир Враћевшница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Враћевшница
Crkva Svetog Djordja u manastiru Vracevsnica, Srbija.jpg
Црква Св. Ђорђа у манастиру Враћевшница.
Опште информације
Место Враћевшница
Општина Горњи Милановац
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 15. век
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Власник Српска православна црква
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево
Седиште Краљево
Адреса Цара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. Саграђен је пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Црква која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу.[1]

Историја[уреди]

Ктитор манастира Радич Поступовић на фресци са ктиторском повељом.

Изградња манастира је била велика захвалница Богу због тога што су се по предању мештани оближњег села односно горе поменутог са Косовског боја вратили сви до једног живи и здрави, па је стога челник Радич подигао манастир, а селу дао име Враћевшница.[тражи се извор]

Након турских освајања, манастир је био оштећен и напуштен, што се види из турских пописа Смедеревског санџака из прве половине 16. века.[1] Након рестаурације Пећке патријаршије, манастир бива обновљен негде пре 1579, заслугом рудничког митрополита Диомидија.[1] Манастир живи и наредних векова, о чему постоје разни документи, а 1737, у време аустријске власти, под управом игумана Михаила, а по одобрењу ваљевског епископа Доситеја Николајевића, манастир доживљава највећу обнову до тада. Црква се обнавља и осликава се нови живопис преко старих фресака које су биле оштећене.[1]

1739. долази до краћег прекида у животу манастира током поновне турске најезде, али након неколико година монаси поново долазе у манастир. Почетком 19. века за игумана бива постављен Јевстратије Павловић, рођени брат потоњег архимандрита и првог митрополита кнежевине Србије Мелентија Павловића, који је такође, након братовљеве смрти, био игуман Враћевшнице. У то доба, 1805, у манастир долазе монаси из Студенице и доносе мошти Светог Симеона - Стефана Првовенчаног, које ту остају до 1813, када су пренете у манастир Фенек.[1] У време пред крај Првог српског устанка, 17. септембра 1810, у Враћевшници се срећу Карађорђе, Милан Обреновић, Спиридон Филиповић и Доситеј Обрадовић, ради договора о наредном устаничком раду. На Велику Госпојину 1812. се овде одржава скупштина.[1]

1818. је у Враћевшници одржана скупштина на Ђурђевдан, када је одлучено да се Крагујевац постави за престоницу кнежевине.

Конак је обновљен 1834, а 1841/42, под надзором Настаса Стефановића, рестаурисан је манастир и дограђен звоник изнад припрате.[1] Торањ се, нажалост, после извесног времена срушио, изазвавши оштећење цркве, тако да 1860. кнез Милош даје новац за обнову, а за покој душе своје мајке Вишње, о чему сведочи натпис на западној страни. Од 1868-70 гради се нови конак, започет од стране кнеза Михаила, а завршен у време кнеза Милана, трудом игумана Викентија Красојевића.[1]

Тих година је у Враћевшници боравио и Ђура Јакшић, који је ту проводио летњи распуст као гост-наставник крагујевачке гимназије. За време боравка у манастиру насликао је известан број историјских портрета које је поклонио братству.[1]

У дворишту манастира је сахрањена баба Вишња, мајка кнеза Милоша, а на том месту је 1901. подигнут споменик.

Почетком 20. века, 26. новембра 1920, у манастиру избија пожар и Милошев конак бива уништен, заједно са бројним манастирским драгоценостима. Следеће године Јоаким Милошевић гради нови конак, другачији од старог, а 1966. се конак рестаурише тако да је враћен првобитни изглед. На западној страни је 1978. саграђена нова зграда у којој је ризница, а на спрату зимска капела. Капелу је фрескама осликао познати сликар и универзитетски професор из Горњег Милановца, Жарко Вучковић.[1]

Манастир је данас женски (био је мушки до 1935), а монахиње из овог манастира су познате по прављењу изванредног меда.[1] Игуманија овог манастира од 1996. до 2014. била је Евдокија Шутић (1931-2014).[2]

Архитектура[уреди]

Манастирска црква је једнобродна грађевина, у основи скоро правилан правоугаоник, са полукружном олтарском апсидом на западној страни, по величини и облику веома слична, данас готово срушеној, цркви манастира Јешевац.

На источној страни цркве је припрата, изнад које је звоник. Споља је озидана жућкастим каменом, а испод стрехе се налази венац од лукова у плитком рељефу.[1]

Јужни конак са кулом

На јужној страни цркве налазе се манастирски конаци, са кулом која се налази изнад улазне капије.

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Борислав Челиковић: Светилишта рудничког краја, изд. Каленић, Крагујевац 1998. COBISS.SR-ID 65368332
  2. Упокојила се у Господу игуманија манастира Враћевшнице мати Евдокија Шутић (Светигора, 31. децембар 2014)

Спољашње везе[уреди]