Манастир Говора — Википедија

Манастир Говора

Основни подаци
Јурисдикција	Румунска православна црква
Оснивање	1475.
Држава	Румунијa

Манастир Говора je манастир Румунске православне цркве, који је од изузетног значаја за постојање словенске писмености у подунавским кнежевинама у доба пре просветитељства.

Хрисовуља од 27. септембра 1485. је најстарији сачувани писани текст који потврђује постојање манастира. То значи да је изграђен за време владавине Влада III Цепеш . Међутим, постоје археолошки докази да би могла постојати и старија грађевина из времена Мирче Старијег.

Име манастира није спорно ни међу румунским лингвистима, а значи исто што и на српском и руском.

Матеј Басараб је 1637. године у манастиру основао другу штампарију у историји Влашке (после оне донете из Црне Горе у Трговиште почетком 16. века), која је донета из Кијева (поклон Петра Могиле). Године 1640. монаси Милетије Македонски и Стефан Охридски штампали су у манастирској штампарији „Правила говора“, као верзију Законоправила ^[1]^[2].

У манастирској цркви се налази најстарија сачувана слика Константина Бранцовића.

Референце

[уреди | уреди извор]

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Деалу • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.