Манастир Гомионица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица-Храм Ваведења Пресвете Богородице.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање 1536
Локација
Место Мелина, Кмећани
Држава  Република Српска
Координате 44°43′49.1″N 16°54′38.1″E / 44.730306° СГШ; 16.910583° ИГД / 44.730306; 16.910583
Манастир Гомионица на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се 42 km западно од Бање Луке у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана.

Историја[уреди]

Тачно вријеме оснивања манастира није познато, али се зна да је основан прије 1536. године, када се у турским изворима у њој помиње игуман Андрија. Најстарији сачувани предмет је типик манастира Гомионице, који потиче из 1599. године. Данас се чува у епархијској библиотеци у Араду (Румунија).

Монаси су крајем XVII вијека избјегли у манастир Ходош у Банату, а 1738. године у славонски манастир Пакру. Током XVIII и XIX вијека црква је неколико пута обнављана. Манастирску школу подигнуту 1882. године је похађао и познати књижевник Петар Кочић.

Архитектура[уреди]

Гомионичка црква (Слика манастирске цркве) је једнобрадна грађевина са куполом, полукружном олтарском апсидом и припратом. Уз подужне зидове прислоњени су ојачавајући лукови. Сводови унутар цркве су ослоњени на истурене пиластре, при чијем дну су лучно засведени пролази, што цркви даје привидно тробродну основу.

Живопис[уреди]

Живопис манастирске цркве посједује извјесне стилске карактеристике које га доводе у везу са мајсторима који су у седмој и осмој деценији XVI вијека осликали пећку и грачаничку припрату, цркву манастира Ломнице и обнављали фреске у Студеници, Милешеви и Бањи код Прибоја.

Ризница[уреди]

У манастирској ризници су збирке икона [1] из XVI – XIX вијека, старих рукописних и штампаних књига из XIV – XVII вијека [2] и предмета умјетничког занатства (Гомионички предмети). Позлаћени гомионички сребрни крст [3] из 1640. године, рад Стефана Ивановића Сарајевца из Сомбора, данас је у колекцији Лондонског универзитета.

Игуманија манастира од 1973. до 2014. била је Јефимија Максимовић.[4]

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]