Манастир Гомионица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица-Храм Ваведења Пресвете Богородице.jpg
Храм Ваведења Пресвете Богородице
Манастир Гомионица на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица
Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
Локација Мелина, Кмећани
Координате 44°43′49.1″N 16°54′38.1″E / 44.730306° СГШ; 16.910583° ИГД / 44.730306; 16.910583Координате: 44°43′49.1″N 16°54′38.1″E / 44.730306° СГШ; 16.910583° ИГД / 44.730306; 16.910583
Афилијација хришћанство[[Category:Инфокутија Сакрални објекат са бојом за хришћанство на основу параметра црква, јурисдикција, припадност, епархија, митрополија, митрополија/епархија, ктитор, година_посвећења или посвећен]]
Јурисдикција Српска православна црква
Држава  Република Српска
Земља Босна и Херцеговина
Веб-сајт www.gomionica.org
Архитектонски опис
Ктитор Стефан Драгутин
Оснивање 14. вијек

Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се 42 km западно од Бање Луке у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана.

Историја[уреди]

За манастир Гомионицу такође је већ изнет став да потиче из доба пре турске окупације, али није свеједно да ли је основан за време или пре Јајачке бановине (сл. 86. 1). Храм је изгледом повезан са Рмњем, Крупом и Крком (сви би могли бити из 14. столећа), а сличност се састоји пре свега у четири ступца у броду и још два у припрати, у куполи и одсуству пиластара (М. Шупут 1991).

Први писани помен је 1536. године када се у турским изворима у њој помиње игуман Андрија. Најстарији сачувани предмет је типик манастира Гомионице, који потиче из 1599. године. Данас се чува у епархијској библиотеци у Араду (Румунија).

Монаси су крајем XVII вијека избјегли у манастир Ходош у Банату, а 1738. године у славонски манастир Пакру. Током XVIII и XIX вијека црква је неколико пута обнављана. Манастирску школу подигнуту 1882. године је похађао и познати књижевник Петар Кочић.

Архитектура[уреди]

Гомионичка црква (Слика манастирске цркве) је једнобрадна грађевина са куполом, полукружном олтарском апсидом и припратом. Уз подужне зидове прислоњени су ојачавајући лукови. Сводови унутар цркве су ослоњени на истурене пиластре, при чијем дну су лучно засведени пролази, што цркви даје привидно тробродну основу.

Живопис[уреди]

Живопис манастирске цркве посједује извјесне стилске карактеристике које га доводе у везу са мајсторима који су у седмој и осмој деценији XVI вијека осликали пећку и грачаничку припрату, цркву манастира Ломнице и обнављали фреске у Студеници, Милешеви и Бањи код Прибоја.

Ризница[уреди]

У манастирској ризници су збирке икона [1] из XVI – XIX вијека, старих рукописних и штампаних књига из XIV – XVII вијека [2] и предмета умјетничког занатства (Гомионички предмети). Позлаћени гомионички сребрни крст [3] из 1640. године, рад Стефана Ивановића Сарајевца из Сомбора, данас је у колекцији Лондонског универзитета.

Игуманија манастира од 1973. до 2014. била је Јефимија Максимовић.[4]

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]