Манастир Гомионица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица-Храм Ваведења Пресвете Богородице.jpg

Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање 1536
Локација
Место Мелина, Кмећани
Држава Застава Републике Српске Република Српска
Координате 44°43′49.1″N 16°54′38.1″E / 44.730306° СГШ; 16.910583° ИГД / 44.730306; 16.910583
Манастир Гомионица на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се 42 km западно од Бање Луке у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана.

Историја[уреди]

Тачно вријеме оснивања манастира није познато, али се зна да је основан прије 1536. године, када се у турским изворима у њој помиње игуман Андрија. Најстарији сачувани предмет је типик манастира Гомионице, који потиче из 1599. године. Данас се чува у епархијској библиотеци у Араду (Румунија).

Монаси су крајем XVII вијека избјегли у манастир Ходош у Банату, а 1738. године у славонски манастир Пакру. Током XVIII и XIX вијека црква је неколико пута обнављана. Манастирску школу подигнуту 1882. године је похађао и познати књижевник Петар Кочић.

Гомионичка црква (Слика манастирске цркве) је једнобрадна грађевина са куполом, полукружном олтарском апсидом и припратом. Уз подужне зидове прислоњени су ојачавајући лукови. Сводови унутар цркве су ослоњени на истурене пиластре, при чијем дну су лучно засведени пролази, што цркви даје привидно тробродну основу. Живопис Гомионице посједује извјесне стилске карактеристике које га доводе у везу са мајсторима који су у седмој и осмој деценији XVI вијека осликали пећку и грачаничку припрату, цркву манастира Ломнице и обнављали фреске у Студеници, Милешеви и Бањи код Прибоја.

У манастирској ризници су збирке икона (Гомионичке иконе )из XVI – XIX вијека, старих рукописних и штампаних књига из XIV – XVII вијека (Гомионички рукописи) и предмета умјетничког занатства (Гомионички предмети). Позлаћени гомионички сребрни крст ([1]) из 1640. године, рад Стефана Ивановића Сарајевца из Сомбора, данас је у колекцији Лондонског универзитета.

Игуманија манастира од 1973. до 2014. била је Јефимија Максимовић.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]