Манастир Горњи Брчели
Манастир Горњи Брчели | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | Митрополија црногорско-приморска Српска православна црква |
Оснивање | 14. вијек |
Оснивач | Балша II Балшић |
Управник | игуманија Георгија Остојић |
Место | Горњи Брчели |
Држава | Црна Гора |
Манастир Горњи Брчели припада Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве. Налази се у истоименом селу, по којем је добио име, дубоко у залеђу Скадарског језера.[1]
Прошлост и изглед манастира
[уреди | уреди извор]Манастир је из времена Балше II Балшића тј. из 14. вијека, обновио га је Владика Данило почетком 18. века, као своју зимску резиденцију. Опасан је каменим зидом са главном капијом на јужној страни. Са њене источне стране на зиду је подигнут једноделни звоник на преслицу.
Манастирска црква је посвећена Покрову Пресвете Богородице[2] и поред ње у склопу манастира се налазе још четири зграде-конака. Црква је подигнута као једнобродна грађевина без звоника, зидана од камених квадера у наизменичним редовима сиве и беле боје. Иконостас у цркви је из 1928. године, рад Петра Чоловића.[3]
Зграда старог конака представља типичну црмничку кућу са карактеристичним луковима и терасом.
При манастиру је 1863. године основана школа, која је касније пресељена у оближњи манастир Доњи Брчели.
При врху планине Коњ је пећина, у коју су из манастира Брчела монаси скривали драгоцјености у ратно доба. [4]
Старешине манастира
[уреди | уреди извор]Портрет | Име и презиме | Време службе |
---|---|---|
игуманија Еликонида (Јевтић) | 1993—2011 | |
игуманија Георгија (Остојић) | 2011— | |
Манастир данас
[уреди | уреди извор]Данас је манастир женски, у којем се монахиње баве иконописом, везом и различитим другим радовима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Туристичка организација Бар/Манастир Горњи Брчели”. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016.
- ^ „СПЦ/Слава манастира Горњи Брчели”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2016.
- ^ СПЦ/Манастир Горњи Брчели[мртва веза]
- ^ Томановић 2007, стр. 387.
Литература
[уреди | уреди извор]- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.