Пређи на садржај

Манастир Дајбабе

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Дајбабе
Манастир Дајбабе
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
МитрополијаМитрополија црногорско-приморска
Оснивање1897.
ОснивачСимеон Дајбабски
Управникархимандрит Данило Ишматов
Локација
МестоДајбабе
ДржаваЦрна Гора
Координате42° 24′ 14″ С; 19° 13′ 57″ И / 42.403925° С; 19.232525° И / 42.403925; 19.232525

Манастир Дајбабе је православни манастир у близини села по коме је добио име, код Подгорице, на путу за Бар. Припада Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве.

Историја

[уреди | уреди извор]

Манастирска црква посвећена је Успенију Пресвете Богородице. Необичног је положаја и унутрашњег распореда (укопан под земљу). Као простор за цркву је кориштен природни облик пећине. Касније је пећина проширивана, да би се добио облик основе цркве, са помоћним капелама. Једини видљив део цркве је изван пећине и то је пространи улазни трем са два звоника.[1] Подигнут је 1897. године на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко (потоњи јеромонах Платон). Оснивач и први настојатељ ове породице био је преподобни Симеон Поповић († 1941). Чобанин Петко је пронашао Симеона и испричао му причу о томе како му се, док је чувао овце приказао светитељ из доба Светог Саве и рекао му да се његове мошти налазе у близини Дајбабске горе скривене у пећини и да нађе неког монаха коме ће да исприча то. Кад су отишли на то место, у пећини су заиста постојала два гроба. Потом је чобанин отишао до Острога и поверио се монаху Симеону који се лично уверио у чобанинову причу. Тад Симеон сели у пећину и почиње да копа тунел кроз пећину и ствара светилиште.[2] Све до своје смрти радио је на осликавању унутрашњости цркве, прилагођавајући сцене природном облику пећине.[1]

У цркви се налазе руска плаштаница из 11. века и икона Богородице Јерусалимске коју је према предању 1915. године у манастир донео јеромонах Сергеј из Скопља и оставио је на чување, као и мошти Светог Симеона.[3]

Старешине манастира

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Време службе
игуман Симеон (Поповић) 1890—1941
игуман Лука (Анић) 2011—2013
игуман Данило (Ишматов) 2013—

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]