Манастир Добра Вода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рушевине манастира Добра Вода
Manastir Dobra Voda.jpg
Рушевине манастира Добра Вода
Опште информације
Место Добра Вода
Општина Општина Клина
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 14. век
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Покрајински завод за заштиту споменика културе
Седиште Приштина - Лепосавић
Адреса Трепчино насеље бб 38218

Рушевине манастира Добра Вода или Петровица је некадашњи манастир чији се остаци налазе на узвишењу изнад реке Клине, недалеко од села Добра Вода код Клине. Сматра се да се на том месту замонашио свети Петар Коришки, па је током пете деценије 14. века, као метох Дечана, ту подигнута црква посвећена светим Петру и Павлу, око које се касније развио утврђени манастир. Током друге половине 16. века црква је доживела велику обнову, у којој је добила утврђени егзонартекс на западу и нови наос на истоку. Радови на њеној конзервацији, делимично су изведени током 1966. и 1967. године.

Остаци манастира се налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1], у склопу споменичке целине Белодримски манастири и цркве.Импозантна, хронолошки слојевита целина урушена је и оскрнављена 1999. године[1].

Архитектура и живопис[уреди]

Првобитна црква је имала једнобродну основу над којом се уздизала купола смештена на слободним стубовима.Олтарска апсида је била полукружна, прозори четвртасти, а имала је и парове ниша полукружне основе, на бочним зидовима. Сматра се да су је подигли мајстори из Приморја, на основу начина градње и стубова чије основе и капители су украшени у стилу позне готике[1]. На основу неколико сачуваних делића живописа, претпоставља се да су га извели зографи онаквих стилских схватања каква репрезентује живопис дечанске цркве[1].

У другој половини 16. века, првобитној цркви је на источној страни дозидана једнобродна црква са полукружном апсидом, док је она претворена у нартекс, а њена апсида је пробијена. Истовремено, на западној страни је дограђен егзонартекс, над којим се уздизао спрат са грудобраном, који је заправо био кула. Улази у цркву су били смештени на западној страни егзонартекса и у југозападном крају нартекса, док се спратном делу приступало од споља, преко врата смештених на његовом јужном зиду, испод којих данас постоје удубљења намењена гредама носачима.Прозори на новим деловима били су облику пушкарнице, у шта су претворени и прозори на првобитном делу цркве, а живописана је само апсида и лунете око ње.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Манастир Добра Вода — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Добра Вода, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 

Литература[уреди]