Манастир Добрићево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Добрићево
Dobricevo, klasterni kostel.jpg

Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање 1232
Оснивач Немањићи
Посвећен Ваведење
Локација
Место Орах (Билећа)
Држава Застава Републике Српске Република Српска
Координате 42°49′04.1″N 18°24′47.9″E / 42.817806° СГШ; 18.413306° ИГД / 42.817806; 18.413306
Манастир Добрићево на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Добрићево је манастир Епархије захумско-херцеговачка и приморске Српске православне цркве који се налази у селу Орах, на 12 километара од Билеће, општина Билећа. Манастир је саграђен у првој половини 13. вијека.[1]

Положај и прошлост[уреди]

Манастир Добрићево се до 1965. године налазио на извору ријеке Требишњице поред Требиња, када је због изградње хидроцентрале и потопљавања премјештен у село Орах, општина Билећа.[2]

Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељима раније ранохриншћанске базилике. Градњу манастира Добрићево предање везује за Немањиће и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарији сачувани документ о манастиру потиче из средине 17. вијека.

Страдање[уреди]

Манастир Добрићево је опљачкан 1549. и 1680. године, а унутрашњост манастира је два пута спаљивана 1672. и 1914. године. Животопис је доста страдао када су Аустријанци запалили цркву 1914. године.

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице изграђена је од локалног камена кречњака. Садашњи животопис у храму је радило више мајстора. Мајстор Георгије Митрофановић је крајем 16. и почетком 17. вијека преко старијих фресака осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фреске је осликавао и мајстор Теодосије. Садашњи црквени иконостас је 1745. године осликао зограф Рафаило Димитријевић из Рисина. Прилоком премјештања манастира 1965. године, испод слоја фресака су пронађени остаци старијих фресака. Историчари умјетности сматрају да манастирске фреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете мошти, рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]