Манастир Добрићево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Добрићево
Dobricevo, klasterni kostel.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање1232
ОснивачРастко
ПосвећенВаведење
Локација
МестоОрах (Билећа)
Држава Босна и Херцеговина ( Република Српска)
Координате42°49′04.1″N 18°24′47.9″E / 42.817806° СГШ; 18.413306° ИГД / 42.817806; 18.413306
Манастир Добрићево на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Добрићево је манастир Епархије захумско-херцеговачка и приморске Српске православне цркве који се налази у селу Орах, на 12 km од Билеће, општина Билећа. Манастир је саграђен у првој половини 13. вијека.[1]


Симеон Биберџић је био игуман манастира Добрићево од 1993-2009

Положај и прошлост[уреди]

Манастир Добрићево се до 1965. године налазио на извору ријеке Требишњице поред Требиња, када је због изградње хидроцентрале и потопљавања премјештен у село Орах, општина Билећа.[2]

Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељима раније ранохриншћанске базилике. Градњу манастира Добрићево предање везује за Немањиће и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарији сачувани документ о манастиру потиче из средине 17. вијека.

Манастир Добрићево налазио се 1905. године у протопрезвирату Билећком.[3]

Страдање[уреди]

Манастир Добрићево је опљачкан 1549. и 1680. године, а унутрашњост манастира је два пута спаљивана 1672. и 1914. године. Животопис је доста страдао када су Аустријанци запалили цркву 1914. године.

У 19. веку манастир су терорисали локалне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и претио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће осећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видео Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донео манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.[4]

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице изграђена је од локалног камена кречњака. Садашњи животопис у храму је радило више мајстора. Мајстор Георгије Митрофановић је крајем 16. вијека и почетком 17. вијека преко старијих фресака осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фреске је осликавао и мајстор Теодосије. Садашњи црквени иконостас је 1745. године осликао зограф Рафаило Димитријевић из Рисина. Прилоком премјештања манастира 1965. године, испод слоја фресака су пронађени остаци старијих фресака. Историчари умјетности сматрају да манастирске фреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете мошти, рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево (на језику: српски)
  2. ^ Радио-телевизија Републике Српске: Манастир Добрићево, април 2011.[мртва веза] (на језику: српски)
  3. ^ "Источник", Сарајево 1905. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

Спољашње везе[уреди]