Манастир Дужи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Дужи
Duzi, pravoslavny klaster.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање 16. вијек
Оснивач Mанастир Тврдош
Посвећен Покров Пресвете Богородице
Локација
Место Требиње,  Република Српска
Координате 42°42′21.4″N 18°15′43.5″E / 42.705944° СГШ; 18.262083° ИГД / 42.705944; 18.262083
Манастир Дужи на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Дужи
Манастир Дужи
Манастир Дужи на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Дужи је манастир Епархијe захумско-херцеговачка и приморскe Српске православне цркве који се налази на ријеци Требишњици, 4 километара југозападно од Требиња. Манастир је посвећен покрову пресвете Богородице, а први пут се помиње у 17. вијеку.[1]

Историјат[уреди]

Манастир Дужи "у Шуми" је у 16. и 17. вијеку био метох манастира Тврдош. Након што је крајем 17. вијека, тачније 1694. године манастир Тврдош разорен, монаси вођени митрополитом херцеговачким Саватијем Љубибратићем прелазе у манастир Дужи и обнављају га. Касније су се повратили ту и монаси тврдошки који су избегли у манастир Савину. Тврдош је пострадао, а Дужи је постао значајан, и одржао је тврдошко имање са земљом и виноградима. Владика Аксентије Паликућа (дужки јеромонах) је први "седео" у Мостару у времену 1751-1763. године. Његов наследник, владика Мркоњић (такође дужки јеромонах) није хтео да напусти манастир Дужи, до своје смрти.[2] Манастир Дужи је био сједиште митрополита херцеговачког све до укидања Пећке патријаршије 1776. године.

Манастир је обновљен за кратко време, између 4. априла и 4. новембра исте, 1855. године, ктиторством настојатеља јеромонаха Евстадија Дучића, али и сабраће монаха и верног народа - "поготову Невесинци". Радио је ту неимар Ђуро Шушић, са мајсторима.[3]

У манастиру се 1861. године налазио архимандрит Никифор Дучић намесник, носилац златног крста за заслуге.[4]

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква посвећена Успенију Пресвете Богородице[5] је једнобродна грађевина са полукружним олтаром. У манастиру се чувају рукописане црквене књиге из периода од 17. до 19. вијека које су донијели руски калуђери из Кијева и Москве. Прво звоно на торњу манастирске цркве је забрујало 1. јануара 1861. године, за време игумана Јевстатија Дучића. Дубровачки "факини" су под надзором руског конзула Петковића и трговца Божа Бошковића, звоно без проблема пренели, упркос тегобном путу преко врлети за само један дан. Звоно тешко 5,5 центи представља драгоцен поклон (уз друге) који је манастиру дала Рускиња, грофица Татјана Васиљчкова из Петрограда.[6] У манастиру Дужи се чува и честица Часног крста. На манастирском имању сестринство производи вино, ракију и мед. Један од приложника манастира је био гроф Сава Владисављевић.

Страдање манастира Дужи[уреди]

Манастир Дужи је више пута пљачкан и пустошен.[1] Највише је био на удару у другој половини 19. вијека. Године 1857. дигли су Срби Херцеговцу устанак против Турака, а први бој се одвијао поред манастира, када је Лука Вукаловић са својим устаницима победио војску Хаџи-бега Ресулбеговића. У манастиру је боравио Вукајловић и зато је та светиња била на мети Турака. Турци су манастир спалили и напустили јануара 1863. године, а у њему су остали као чувари Срби пандури. Вођа тих Турака зулумћара био је хоџа Брашковић из Требиња. Срби кнезови су издејствовали да комисија из Требиња испита колику су штету направиле пустахије. Игуман је иначе избегао у Задар, а након протеривања Турака, ту се населио привремено поп Василије Игњатовић из Суторине.[7]

У периоду између Првог и Другог свјетског рата, у манастиру су боравили руски монаси који су избјегли из Русије након револуције. Руски монаси су убијени средином 1941. године. Манастир је у периоду рата у Хрватској (1992-1995) гранатиран од стране хрватске војске из правца Дубровника, али није страдао.

Братство[уреди]

Игуманија манастира од 1959. до 2015. била је Теодора Делић (1938-2015).[8]

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Дужи (на језику: српски)
  2. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1875. године
  3. ^ "Србадија", Беч 1875. године
  4. ^ "Србско-далматински магазин", Карловац 1861. године
  5. ^ "Србадија", Беч 1875. године
  6. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1861. године
  7. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
  8. ^ Упокојила се у Господу игуманија манастира Дужи Теодора (СПЦ, 23. јануар 2015)

Спољашње везе[уреди]