Манастир Клисура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Клисура
Manastir Klisura crkva4.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање 13. век
Место Добраче
Држава  Србија

Манастир Клисура или раније познат као Манастир Добрача[1] је активан женски манастир који потиче из средњег века и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Налази се у атару села Добраче, 13 километара јужно од Ариља, у клисури Моравице, по којој је добила назив[1]. Манастирска црква, посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је крајем 13. века у Рашком стилу, по угледу на оближњу цркву светог Ахилија, у данашњем Ариљу, у којој се тада налазило седиште Моравичке епископије.

Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Прошлост манастира[уреди]

Црква Св. архангела са звоником

Није познато ко је и када подигао манастир, али се на основу стилских одлика тј. припадности Рашком стилу и сличности са црквом светог Ахилија, његов настанак смешта на крај XIII века.

Током морејског рата, крајем 17. века, манастирска црква је, највероватније 1688. године, запаљена, а после његовог краја и Велике сеобе Срба, манастир је 1690. године запустео.

Манастирска црква је обновљена 1798. године, а током Првог светског рата, Аустроугарске снаге су у неколико наврата, током 1915. и 1916. године, упадале и уништавале по манастиру. Ново разарање манастир је доживео за време Другог светског рата, када су бугарске окупационе снаге запалиле и уништиле део манастирског комплекса.

После завршетка рата, подигнут је нови конак, а од 1961. године функционише као женски манастир.

Архитектура и унутрашњост[уреди]

Манастирска црква има једнобродну основу са полукружном олтарском апсидом на истоку, нартексом и дрвеним егзонартексом у облику трема на западу и осмостраном куполом, која се уздиже над наосом. Узор за њено подизање је црква светог Ахилија, а слична је манастирским црквама у Придворици, Морачи и Светој Тројици на Овчару.

Првобитни живопис у њеној унутрашњости је уништен 1688. године, када је црква спаљена, а фреске које се данас налазе у њеној унутрашњости дело су академског сликара Јарослава Кратине и настале су 1952. године, који је класичним хришћанским мотивима, придодао и личности из српске народне епике, попут Косовке девојке, Мајке Југовића, Војводе Рајка и других. Иконостас у цркви сачињавају 42 иконе и дело је Димитрија Посниковића, који га направио 1867. године. У њега је уградио 31 икону насликану у Одеси и 11 које је он сам насликао.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]