Манастир Крупа на Врбасу

Манастир Крупа на Врбасу
Манастир Крупа на Врбасу
Основни подаци
Јурисдикција	Епархија бањалучка СПЦ
Оснивање	крај 13. века; почетак 14. века
Оснивач	Милутин
Локација
Место	Крупа на Врбасу
Држава	Босна и Херцеговина, Република Српска
Координате	44° 36′ 51″ С; 17° 08′ 10″ И / 44.614046° С; 17.135987° И
	Манастир Крупа на Врбасу Манастир Крупа на Врбасу на карти Босне и Херцеговине

Манастирска црква Светог Илије у Крупи на Врбасу (у народу позната као Илинка) је подигнута на темељима средњовековног манастира Крупа. Налази се у насељеном месту Крупа на Врбасу двадесетак километара узводно (јужно) од Бање Луке. Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве.^[1]

Игуман манастира је Сава Недељковић.

Историја

Врло мало се зна о прошлости овог манастира. Многи историјски извори о њему нестали су са најездом Османлија Претпоставља се да се градио у време Немањића.^[2] Према доступним изворима сам манастир је подигнут крајем 13. века или почетком 14. века,. на темељима старог римокатоличког манастира.^[1] На то указује откриће испред храма са источне стране готичког олтарског простора, у коме су биле уграђене гробнице по римокатоличком обичају, а са северне стране су откривене зграде које су окруживале четвороугаоно двориште наслоњено на храм На основу тих налаза Б. Граљук је закључио да је ту био римокатолички манастир, чији су храм Срби обновили 1889. године за своју православну цркву.^[3]

Епископ Никодим Милаш сматрао да се много српскога народа доселило у северну Далмацију крајем 13. и почетком 14, века, и да су тада монаси Крупе на Врбасу подигли Манастир Крупу код Обровца у Далмацији 1317. године.^[3] Манастир је током 14. и 15. вијека служио као црква за потребе племства и војске у граду Гребену, а о монашкој заједници бринула се породица Војсалић.

Манастир је опустио послије пада Јајачке бановине под Турке 1528. У међувремену је подигнута црква брвнара^[1], док је манастир био у рушевинама све до одласка Турака са тих простора. Манастир је обновљен крајем 19. века, 1889^[1], а тада је дозидан и звоник који до тада није постојао, највише заслугом митрополита сарајевског, Саве Косановића уз активно учешће народа из околних села, парохијских цркава и посебно прилозима Манастира Гомионице.

Манастир су по други пут порушили и спалили Аустроугари 1914. године, затим 1941. спалиле су га усташе за време Другог светског рата. Страдао је и у земљотресу 1969, после чега је обновљен.^[1] Статус манастира враћен му је тек 1989. године.^[2]^[1]

Дужина цркве је око двадесет четири метра, а ширина око дванаест, што је чини једним од најмасивнијих сакралних здања на овим просторима. Црква је зидана ломљеним каменом, прекривена равном дрвеном таваницом и двосливним кровом. Звоник је накнадно сазидан на западној страни. Претходних година саграђен је и конак као и помоћни објекти поред манастира. На стијени изнад цркве налазе се остаци средњовјековне тврђаве, Гребен града.^[1]

У непосредној близини цркве, археолошка истраживања открила су фрагменте осликаног малтера који су старији од 1527–1528. године. Осликани су плавом, окер и црвеном бојом, са угравираном контуром геометријског орнамента.^[1]

Галерија

Манастирски конак
Камени стећак поред манастира
Путоказ за манастир
Унутрашњост
Манастир је под заштитом државе
Манастир (2014)
Манастирски конак

Напомена

Дио текста је преузет са сајта Знање уз одобрење

Види још

Православни манастири у Републици Српској

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „Манастир Крупа на Врбасу”. upoznajsrpsku.com. Приступљено 4. 2. 2026.
^ ^а ^б www.svetosavlje.org Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. септембар 2015) Крупа на Врбасу, чувар православља надомак Бање Луке, Миљан Ковач, 26.јул 2002, Приступљено 16. 2. 2012.
^ ^а ^б Ђорђе Јанковић, Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије Кратак преглед од почетка до турске окупације, ХРИШЋАНСКА МИСАО Београд, 2015