Манастир Липовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Липовац
Monastère de Lipovac.jpg
Поглед на манастирску цркву, са новим конаком у позадини
Опште информације
МестоЛиповац
ОпштинаОпштина Алексинац
Држава Србија
Координате43°33′41″N 21°50′4″E / 43.56139° СГШ; 21.83444° ИГД / 43.56139; 21.83444
Манастир Липовац на мапи Србије
Манастир Липовац
Манастир Липовац
Манастир Липовац на мапи Србије
Врста споменикаманастир
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Манастир Липовац се налази недалеко од Алексинца код истоименог села и припада епархији Нишкој Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Духовник Манастира Липовац је архимандрит Дионисије Пантелић

Прошлост[уреди]

Подигнут је у другој половини 14. века на извору Санстефанске реке, код стене Лесковик на којој се налазио утврђени град. Првобитно је црква подигнута као придворна црква непознатог локалног великаша (велможе). Он је са породицом[a] сахрањен у њеном југозападном делу, у богато обдареним гробницама.

Крајем века, монах Герасим је 1399. године цркви доградио нартекс и живописао га. Црква је тада претворена у манастир, чијем властелинству су српски кнезови Стефана и Вук Лазаревић додали и неке своје винограде.

Током отоманског доба, манастир Липовац се помиње у њиховим дефтерима. Његова унутрашњост је поново живописана крајем XV века и делови тог сликарства се данас могу видети на пандатифима и куполном тамбуру.

У XIX веку, манастирски комплекс је добио нов конак, који је подигнут северозападно од саме цркве, којој је 1938. године на западној страни дозидана кула звонара великих димензија. Том приликом је руски сликар из Молдавије Иван Дикин осликао целокупну унутрашњост манастирске цркве.

Изглед манастирске цркве[уреди]

Сама црква има основу триконхоса са куполом, а касније су јој на западној страни дограђени нартекс (1399) и велики звоник (1938). Раније је њен храмовни светац био свети Стефан, а данас је посвећена Преображењу Господњем.

Заштитни радови[уреди]

Заштитни радови на црквеној архитектури су обављени у мањој мери 1953. године. Касније су уследили радови на археолошком истраживању комплекса, након чега су рестаурирани црква, стари конак и велики бедем. Данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1].

Напомене[уреди]

  1. ^ Поред њега сахрањени су његова супруга која је преминула на порођају и троје деце.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Манастир светог Стефана — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Липовац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]