Манастир Манастирица
| Манастир Манастирица | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Епархија тимочка |
| Оснивање | 14. век |
| Оснивач | Никодим Грчић |
| Место | Манастирица (Кладово) |
| Држава |  Србија |
Манастир Манастирица припада Епархији тимочкој Српске православне цркве.
Положај и прошлост[уреди | уреди извор]
Налази се близу истоименог села Манастирица, код Кладова. Био је 1870. године манастир у округу Крајинском, срезу Кључком и епархији Неготинској, са једним намесником.[1]
Писани документи у манастиру спомињу свештеника Никодима Грчића, као оснивача манастира. Он се помиње и као тумач y посланству кнеза Лазара приликом преговарања о измирењу српске цркве са Цариградском патријаршијом 1375. године.[2]
Стара манастирска црква служила је до седамдесетих година 19. века. Била је то грађевина зидана од камена покривена ћерамидом. Тада је свод на цркви препукао и средина се срушила. Манастир је тада затворен и готово сасвим опустео, све до 1900. године, када је на његовим темељима подигнута нова црква заузимањем Архиманадрита Гаврила и добровољним прилозима околних села.
На вратима у олтару се сачувао само део натписа: "Радулбег..." По народном предању Св. Никодим је подигао храм, а обновио га војвода Радулбег. То је једно време била и мирска црква, а пре 1853. године[3] опет се ту настањује по један јеромонах. Године 1864. намесник манастира био је извесни Василије, претплатник једне књиге.[4] Манастирску нурију (парохију) чинили су 1864. године: село Манастирица са 32 куће, село Подвршка са 100 кућа, Петрово Село са 84 куће и село Речица са 24 куће. Укупно се у тој парохији налази 240 домова. Сабор се одржава око манастира о Св. Прокопију.[5]
Капитал манастира износио је 1864. године - 9.422 гроша. Манастирско имање је 1895. године износило 314 хектара земље, од које је 306 хектара било под забраном. Вредност целог имања је прелазило тада 21.000 динара.[6] Манастир је тражио од Српског пољопривредног сруштва 1909. године да им набави једну ветрењачу на отплату.[7]
Нова црква посвећена Св. Тројици (Духовима) убрзо је доживела судбину старе: нови свод је попустио и његова се конструкција срушила у средину храма.
Зидање новог храма започето је тек 13. маја 2003. године на дан Светога апостола Јакова Заведејева, а на иницијативу Његовог преосвештенства епископа тимочког господина Јустина.
Обнова манастира је још увек у току.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Географијско-стистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године
- ^ Бранко Кнежевић: Манастир Манастирица — предање и историја
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1853. године
- ^ Александар Пушкин: "Дубровски", превод са руског, Београд 1864.
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
- ^ "Дело", Београд 1895. године
- ^ "Тежак", Београд 1909. године
