Манастир Наупара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Наупара
Маnastir Naupara.JPG
Манастир Наупара
Опште информације
Место Наупаре
Општина Крушевац
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 14. век
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Краљево
Подаци о реновирању цркве из 1835. године (табла изнад улаза)

Манастир Наупара припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве, налази се у истоименом селу на обали Расине, код Крушевца.

Манастирска црква[уреди]

Данашња манастирска црква спада међу најстарије примерке Моравског стила и подигнута је током осме деценије 14. века. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног властелина, да би касније била претворена у манастир. Кнез Лазар је, у једној повељи из 1382. године коју је издао монаху Доротеју, помиње као део властелинства манастира Дренче, код Александровца. Манастирска црква је обновљена 1835. године, по наредби кнеза Милоша Обреновића.

Током прве половине последње деценије 20. века, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и конзервацији њене архитектуре и живописа, који су окончани 1995. године. Наупара се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1].

Архитектура и декоративна пластика[уреди]

Манастирска црква, посвећена Богородици, има основу триконхоса, сажетог типа, са куполом над наосом и кулом звонаром над нартексом. Горњи део њене фасаде украшен је каменом декоративном пластиком, међу којом се, својом лепотом и монументалношћу[1], истиче камена розета на њеној западној фасади, а за улепшавање фасада коришћене су и сликарске технике.

Живопис[уреди]

Живопис у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем XIV и XV века[1], како је утврђено током истраживања 1992. године, а очувано је само делимично. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида нартекса, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Богородица са Христом, који су насликани у линети. Христос Пантократор био је насликан на своду куполе, по којој били приказани јеванђелисти и библијски пророци. Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани свети ратници.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Споменици културе у Србији: Манастир Наупаре (сајт САНУ) (српски) (енглески)
    (из књиге „Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја“, чланак Наупара, манастир)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]