Поречки манастир
| Поречки манастир | |
|---|---|
 Поречки манастир | |
| Основни подаци | |
| Тип | манастир |
| Јурисдикција | Македонска православна црква — Охридска архиепископија |
| Посвећен | Рођење Пресвете Богородице |
| Локација | |
| Место | Горњи Манастирец, код Македонског Брода |
| Држава |  Северна Македонија |
| Координате | 41° 37′ С; 21° 11′ И / 41.62° С; 21.18° И |
  Поречки манастир Поречки манастир на карти Северне Македоније | |
Поречки манастир се налази поред села Горњи Манастирец област Порече, у близини Македонског Брода, Северна Македонија.[1] Посвећен је Рођењу Пресвете Богородице и задужбина краља Милутина.[2] Почетком 20. века, као и област Порече, становништво Горњег Манастиреца је било наклоњено српској народној замисли, па се месно становништво изјашњавало Србима. Поречки манастир је центар српске културно-просветне делатности на том простору и веома важан за српски народ.
Историја[уреди | уреди извор]
Порече је у састав српске државе ушло 1282. освајањима краља Милутина[3] па је локално предање оснивање поречког манастира у Манастирцу везало за овог владара.[4] Након пада под Турке у 14. веку, Порече је делило судбину некадашњих српских поседа на југу. За време Пећке патријаршије долази до извесног побољшања стања хришћана што се види по обнови цркава у време постојања патријаршије у селу Ковчу и Требину.[5] Сеоба Срба изгледа да је захватила и ове области пошто су све до почетка 20. века остала предања о запустењу и сеоби неких породица и читавих села на север.[5]
Центар српске културно-просветне делатности је био Поречки манастир, обновљен 1846. од стране самих Поречана, тада је поред манастира отворена и српска школа. Игуман манастира је по правилу биран из свештеничке породице села Грешница. Народни збор окупљен око манастира бирао је два три старатеља односно тутора манастира. На збору су села представљали свештеници, виђенији домаћини и старци. Одлуке збора пред манастиром биле су обавезне за све Поречане.[6] Манастир је био културни центар у овом региону,[7] који обухвата средишњи део слива реке Треске.
У месту је радила српска народна школа између 1873-1889. године.[8] Поново је отворена 1895. године са доласком младог учитеља Цветка Петровића, родом из Мачве. Петровић је радио при манастиру две године, током којих се доказао као велики национални радник, који је тајно радио на отварању српских школа али и описмењивао старије људе.[9]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Спомен костурница масакрираних мештана Срба 1916. г., у близини Поречког манастира -
Поречки манастир -
Стари конак -
Поречки манастир
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милојевић, М.С. (1881). Наши манастири и калуђерство. Београд: Штампарија код „Св. Саве“.
- ^ „СПОНА:Пореч - сведочење заборављених српских потомака”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2017. г. Приступљено 12. 04. 2017.
- ^ Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад. ISBN 978-86-83639-01-4.
- ^ П. С. Јовановић, Порече, Насеља и Порекло становништа, књ. 28, Београд 1935, 292.
- ^ а б П. С. Јовановић, Порече, Насеља и Порекло становништа, књ. 28, Београд 1935, 267.
- ^ П. С. Јовановић, Порече, Насеља и Порекло становништа, књ. 28, Београд 1935, 292-293.
- ^ Порече низ историјата, Милан Ристески, НИО „Студентски збор“, Скопје, 1982
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Време", Београд 24. август 1930. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Милојевић, М.С. (1881). Наши манастири и калуђерство. Београд: Штампарија код „Св. Саве“.
- Поречки манастир у селу Манастирцу у Македонији (о архитектури, програму и стилским одликама новооткривених фресака), - Мирјана М. Машнић [1]
- Македонски наученъ институтъ, История на Охридската архиепископия-патриаршия отъ падането ѝ подъ турцитѣ до нейното унищожение (1394–1767 г.). Академично издателство Проф. Марин Дринов, София, 1995. promacedonia.org
- ПОРЕЧКИ ОКТОИХ ПЕТОГЛАСНИК ОД 5-7 ВЕК, ОД СРЕДИНАТА НА 15 ВЕК СО ДОПОЛНЕНИЕ ОД СРЕДИНАТА НА 16 ВЕК Т.Е. ОД 1574 год nubsk.edu.mk
- Народна енциклопедија — Погледај књигу: Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка
