Манастир Преображење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Преображење
Manastir Preobraženje, manastirska crkva.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Епархија жичка
Оснивање 14. век
Место Овчар Бања
Држава  Србија

Манастир Преображење (Овчарско) се налази на једном километру од Овчар Бање, у подножју планине Овчар, у Овчарско-кабларској клисури. Манастир је део групе Овчарско-кабларских манастира, познатих и као мала Света гора.[1]

Првобитно, манастир Преображење се налазио са друге (леве) стране Западне Мораве али је срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград.[2]

Старо Преображење[уреди]

Први помен манастира Преображења у писаним изворима везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Постоје бројни записи о томе какве су последице имали људи који су одобрили и наредили рушење овог манастира. Старо Преображење је било пусто све до обнове 1811. године када је обновљен од Епископа Никифора. Манастир су посећивали Јоаким Вујић, Вук Караџић, када је био и калуђер манастира, Исаија, који је још за живота био поштован као светац. Манастир је одувек живео са молитвом и од молитве, монашки скромно.[3]

Ново Преображење[уреди]

Ново Преображење је подигнуто на супротној (десној) страни Мораве, у подножју планине Овчар. Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1. (14.) октобра 1940. године. Владика је том приликом поставио игумана Васијана за старешину манастира.[4]

»Тада им је Владика Николај дао флашу вина, просфору и једну флашу уља. У аманет им је оставио да не смеју имати стоке ни имања већ да живе само од молитве и да она буде извор прихода

Црква манастира Преображење је мала, проширена затвореним тремом. Украшена је руком Ивана Мељеникова 1940. године када је урадио иконе, дуборез иконостаса и две фреске. Слава манастира је Преображење Господње 19. августа (6. августа по јулијанском календару).

Манастир Преображење живи по »јерусалимском типику« по којем живе и монаси Хиландарци на Светој Гори. Манастир је био и остао поштован као велика светиња.

Под управом Манастира Преображење су и две необичне светиње у непосредној близини, Црква Савиње и Кађеница.[5]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • „Кроз Српску Свету гору”: Овчарско-кабларски манастири/приредила Гордана Петковић, Чачак:Графика Јуреш, 2002 . ISBN 86-83575-09-8.
  • Delfina Rajić, Miloš Tomotijević, Manastiri Ovčarsko-Kablarske klisure, Čačak 2004.177.
  • Snežana Šaponjić-Ašanin, Kult vegetacije u svetlu Đurđevdanskih običaja, Zbornik radova Narodnog muzeja u Čačku, XXVI, Čačak 1996.
  • Ambragio Danini, Pregled povijesti religije, Zagreb 1996,26.
  • Dragoslav Antonijević, Đurđevdanski folklor kao obeležje specifičnosti i zajednice etničkih grupa Prizrena, Rad KF, knj.XIV, Beograd 1974,194.
  • Petar Ž. Petrović, Srpski mitološki rečnik, Beograd, 1998,367.
  • Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Beograd,1966,74.
  • Džejms Džordž Frejzer, Zlatna grana, Beograd 1992.
  • Veselin Čajlanović, O magiji i religiji, Beograd 1985,102.
  • Snežana Šaponjić-Ašanin, Lečenje u manastirima, Istorija medicine i narodne zdravstvene kulture, Beograd, 2004, 31.

Спољашње везе[уреди]