Манастир Прерадовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Прерадовац
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање 13. век
Оснивач Милутин
Место Опарић
Држава  Србија

Манастир Прерадовац припада епархији шумадијској Српске православне цркве, налази се у атару села Опарић, на територији општине Рековац. Прерадовац је данас женски манастир, старешина манастира је игуманија Текла (Марковић).[1]

Историја[уреди]

Манастир је подигнут у 13. веку и по скромним историјским изворима и предању његов настанак и постојање је везано за манастир Каленић. Веровање је да прво у келенићким виноградима подигнута црквица за потребе богослужења монаха који су радили у винограду. Постоји извор да су Турци 1788. године запалили манастирске зграде у селу Прерадовцу, односно да је црква запаљена током Хаџи Проданове буне 1814. године.

У храму се налази плоча са натписом да је цркву 1871. године подигао Епископ ужички Јоаникије Нешковић (игуман Каленића средином 19. века) и и братство манастира Каленић.

Обнова[уреди]

Иницијатива за обнову је покренута 1988. године, да би обнова започела 1995. године. Реконструисани храм је осветио 7. октобра (на дан славе храма), Епископ шумадијски Сава. Обнова је довршена 2004. године, када је подигнут конак и звоник.

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква је посвећена светом Симону монаху (краљу Стефану Првовенчаном), што је вероватно у вези са склањањем његових моштију у манастир Каленић од 1815. до 1839. године.

Црква је зидана ломљеним каменом у доњем делу, а опеком у горњим зонама. Кров је двосливан, црква је омалтерисана и обојена у бело. Јасно издвојене две фазе зидања као да представљају две различите замисли изградње цркве. Мада је у основи тролист, горњи део од опеке представља невешт покушај да се основа засведе као једнобродни објекат, без куполе.

Савремени зидни живопис рад је иконографа Слободана Јанићијевића из Јагодине. На иконостасу се налазе репариране иконе из 19. века. У цркви су постављене иконе Симона монаха и Симеона Мироточивог, рад академског сликара Милована Арсића, родом из Опарића.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • М. Ђ. Милићевић, Манастир Каленић. Задужбина деспота Стефана Лазаревића, Београд 1897, 20.
  • М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијег доба, Београд 1888, 419-420.
  • Јован Мишковић, Топографски речник јагодинског округа, Београд 1885, 152-153.
  • Парохије и црквене општине, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 103.
  • Мирослав Ж. Симић, Манастир Прерадовац, Крагујевац 2004.

Спољашње везе[уреди]