Пређи на садржај

Манастир Рујан

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Рујан
Манастир Рујан
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија жичка
Оснивање15. век
Локација
МестоВрутци
Држава Србија
Координате43° 51′ 22″ С; 19° 41′ 58″ И / 43.8561° С; 19.6994° И / 43.8561; 19.6994
Споменик посвећен монаху Теодосију

Манастир Рујан је обновљени манастир из 15. века. Данас припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Налази се на Пониквама. Смештен је у атару села Врутци, код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирски храм посвећен је светом Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.

У порти манастира сахрањен је епископ жички Хризостом Столић (1939—2012).[1]

Прошлост и значај

[уреди | уреди извор]

Богати манастирски поседи и приходи од "бање"[2] су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се "Биоштанска Бања". Манастир има посебан значај за српску културу. У њему је настала и радила прва штампарија у Средњовековној Србији. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, Турци су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у манастир Рачу.[3] Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године.[4] Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, као и претходно кнежина тог имена.[5]

По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однесени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера Врутци.

Рујанско Четворојеванђеље

[уреди | уреди извор]

Једини потпуни сачуван примерак Рујанског Четворојеванђеља, се налази у Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју Српске академије наука и уметности.[6]

Обнова манастира

[уреди | уреди извор]

Манастир је обновљен у периоду од 2004—2006. године, када је освештан 5. маја 2007. године и насељен монасима. Обновљен је у спомен прве српске штампарије.[7] Првобитно манастириште је потопљено и ту се налази водоакумулација (језеро) Врутци. Рујан се сада налази на новој, вишој локацији. Игуман манастира је 2018. године јеромонах Теодосије, а братство чине четири монаха. Као и првобитни храм и нови је посвећен Светом Георгију и обложен црвеним каменом који подсећа на руј, биљку црвене боје. Храм је зидан у стилу базилике.[8]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sahranjen vladika žički Hrizostom”. Mondo. Приступљено 4. 9. 2017. 
  2. ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 7-8/1922.
  3. ^ „rujan[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2014. г. Приступљено 31. 01. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1974.
  5. ^ "Београдске новине", Београд 1918.
  6. ^ „Рујан”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2014. г. Приступљено 31. 01. 2014. 
  7. ^ "Војска", Београд 2004.
  8. ^ Епархија жичка/10 година обнове манастира Рујан

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Рујан&oldid=30522716”