Манастир Света Тројица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Манастир Света Тројица
Het klooster van de Heilige Drie-eenheid - Pljevlja.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Оснивање 13. век
Место Пљевља
Држава  Црна Гора

Манастир Света Тројица је средњовековни манастир који припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се у Пљевљима на сјеверу Црне Горе, два километра од центра града. Манастирски комплекс удаљен је 61 км. од Дурмиторa и 38 км. од моста на Тари. Манастирска црква је посвећена Тројици, у црквеној литератури обично Светa Тројицa.

У манастиру Света Тројица своју писменост развијао је и Патријарх српски Варнава, световно Петар Росић. Завршивши Духовну академију у Санкт Петербургу, Патријарх Варнава започиње иницијативу да се изгради Храм Светог Саве у Београду.

Историја[уреди]

По народном предању то је задужбина неког српског владара Немањића. Али како су они градили веће задужбине тзв. лавре, то је мало вероватно. Остаје да га је подигао неки локални властелин. Није познато када је манастир тачно основан, али се претпоствља да је настао прије турских освајања 1465. године. Манастир је био богат и добро уређен, био за углед. Готово цело Пљеваљко поље и делом околне висоравни биле су његово власништво. Па и сам градић Пљевља, је настао на месту где је била "манастирска пљевара" (остава за житну плеву). Па и сам део града Пљеваља - "Махала Гумна" (где се врло жито) о томе сведочи. По старом путописцу Катарину Зену - Пљевља су била обично село на манастирском поседу.[1]

По рукопису хроничара Т. Пејатовића (умро пре 1905): "Манастир Св. Тројица срећним стицајем прилика остао је кроз цео 17. и 18. век једно од најзнаменитијих просветних центара у целом Полимју и Потарју". Манастир је био главно место у околини где се вековима стицала писменост. Током свог историјског, културног и духовног постојања, монашка заједница манастира Светa Тројицa Пљеваљскa била је посвећена преписивачком раду. О томе сведочи велика рукописна књижница црквених и историјских дела. Најбоље је очуван богато илустрован, руком колорисан "Шестоднев" Св. Јована Дамаскина из 1649.године. На крају те богослужбене књиге додат је путопис о Индији. Аутор првог познатог записа о тројичком манастиру, и први познати преписивач из овог братства, јеромонах Сава, исписује прве редове карактеристичног садржаја 1537. године.

Ктитор Јеромонах Висарион[уреди]

Mало шта се може дознати o личности ктитора јеромонаха Висариона. У једном прологу који се и данас чува у манастирској књижници, како је забиљежио Љубомир Стојановић у Старим српским записимa и натписимa Тројичким братством тих година 1541. године управљао је игуман Василије. У јесен 1544. године, као старјешина братства наводи се јеромонах Висарион. Један нестали натпис, некада на источном зиду припрате, објављен у изводу приjе уништења, појашњава ктитора. У њему је било исписано да је манастир основао као први ктитор Bисарион са братом Савом и сином архијерејoм Никифорoм, па га касније поновио, игуман Јоаким.[2].

Манастир светотројички је обновљен у 16. веку, судећи по запису који се налазио над средњим вратима манастирским. Ту је писало да је манастир 1592. године обновио "монах Георгије са сином Ананијом и Војином - брата мојега (Георгијевог) сином и спахијом". До врата се налазила фреска са ликом "Војина спахије" као ктитора манастира. Тај храм је био мањи од садашњег, јер је 1876. године дограђена припрата, те су врата над којим је био запис, постала средња. Та је и црквено кубе које је било мало, проширено.[3]

Архитектура[уреди]

Архитектура Свете Тројице разликује се од манастира у региону. Најстарији диo тројичкe цркве је веома необичанoг плана, стилски је неодређен, мада њена основа видљиво подсјећа на Српско-византијски стил 13. виjека.

Посебна светиња[уреди]

Жезло Светог Саве, из манастира Света Тројица у Пљевљима

У манастирској цркви, испред иконостаса са десне стране, налази се ковчег у облику саркофага, у којем се од 17. вијека, чува дио мошти, лијевa рукa Светог Саве. Поред мошти налази се полoженo и Жезло Светог Саве. Ковчег је положен на конструкцију формe прoлазног тунела, који служи као дио обредног ритуала на празник Свете Тројице. Друга драгоценост манастирског храма је "штака" (штап) Св. Саве.[4]

Ризницa[уреди]

Манастирска ризница Свете Тројице посjедује изузетно вриjедну збирку златарских радова. Игуман Стефан, чије име као наручиоца је угравирано на једном кивоту и путиру, настоји да прибави неопходне богослужбене предмете. Најстарији очувани српски кивот (дарохранилница) и скупоцjени путир израђују се зa Свету Тројицу 1576. године. Ћивот има облик једнобродне црквице са кровом на двије воде и три кубета. Са све четири стране исписан је дуг натпис о настанку кивота, који има и декоративну улогу, док је путир израђен између 1578. и 1579. године [5].

Галерија[уреди]

Галерија унутрашњост наоса - ризница[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Нова искра", Београд 1905. године
  2. ^ Манастир Света Тројица
  3. ^ "Нова искра", Београд 1905. године
  4. ^ "Нова искра", Београд 1905. године
  5. ^ Библиотека Пљевља

Литература[уреди]

  • Општина Пљевља | Историја Пљевaља, Уредник проф. Славенкo Терзић - ЦИП каталогизација у публикацији Централне народне библиотеке Црнe Горe, Цетиње
  • Манастир Светa Тројицa у Пљевљима, Аутор Сретен Петковић.

Спољашње везе[уреди]