Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани
Опште информације
Место Височка Ржана
Општина Пирот
Држава  Србија
Координате 43°10′36″N 22°49′10″E / 43.17667° СГШ; 22.81944° ИГД / 43.17667; 22.81944
Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани на мапи Србије
Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани
Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани
Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани на мапи Србије
Врста споменика манастир
Време настанка 1853.
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште Ниш
Адреса Добричка 2 18000 Ниш

Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани у народу познатији као Ржански манастир или Ваведење један је од манастира у саставу Нишке епархије Српске православне цркве. Време настанка манастирске цркве је непознато, али се претпоставља да је озидана на темељима старе цркве која је спаљена у време Карађорђевића.[1]

Манастирска слава је Мала Госпојина, која се у народу слави 21. септембра. Манстир је 1984. године, проглашен за културно добро, и као споменик културе стављен под зашиту државе Србије

Положај[уреди]

Манастирски комплекс смештен је 30 km. источно од Пирота и међународног пута Е-80, М1.12:Ниш - Пирот - Градина (Општина Димитровград) - (Бугарска), у живописном пределу и готово нетакнутом планинском амбијенту у близини тзв. „Ахметовог камена“ у подножју планине Рудине, на десној обали Височице, иза Височке Ржане ка Брлогу, на надморској висини од 1.094 m.

Географски положај
  • Северна гографска ширина: 43° 1′ 59"
  • Источна географска дужина: 22° 44′ 38"
  • Надморска висина: 1094 m

Историјат[уреди]

Време настанка манстирске цркве је непознато, али судећи према запису Мите Ракића, који је манастир посетио 1878. године први или старији објекат су запалиле Крџалија, на путу за Софију у време Карађорђевића, што упућује на закључак да је Ржански манастир 1853. године обновљен на рушевинама старог црквишта на једном од платоа јужних обронака Старе планине, окруженог високим боровим и буковим шумама. Да би саградили цркву, мештани су Турцима морали дати 700 гроша.[2]

Манастирски комплекс[уреди]

Црква Свете Богородице[уреди]

Манстирска црква је једноставна грађевина саграђена од притесаног камена пешчара. На крову који је прекривена црепом на две воде налази се правилно осмоугаоним кубе.

На источној страни цркве, крај апсиде, урезана је 1853. година, што је вероватно година њене обнове.

Фрескодекорација цркве

Манастирска црква није живописана. Иконостас који је из 19. века, украшен је биљним орнаментима. У горњем делу иконостаса размештено је петнаестак икона, рађених између 1855—1862. године.

Манастирска порта[уреди]

Стотинак метара од цркве налази се приземни нови конак и у близини некадашњег старог некада паљеног конака.

Манастирска порта окружен је комплексом четинарских шума и скоро је потпуно изолован од саобраћајнице и оближњег излетишта, и у готово нетакнутом планинском амбијенту.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. А. Оршић Славетић, Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII - IX, (Београд 1933-1934)
  2. Миша Ракоција Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013.

Спољашње везе[уреди]