Манастир Свете Тројице у Кикинди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Свете Тројице у Кикинди
Manastir Svete Trojice Kikinda 02.JPG
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање1885
ОснивачМеланија Николић рођ. Гачић
МестоКикинда
Држава Србија

Манастир Свете Тројице у Кикинди је подигнут 1887. године за време владавине Фрање Јосифа. Манастир је задужбина Меланије Николић, рођене Гачић (према неким изворима Гајчић или Гаичић)[1] која је са родбином и сахрањена у цркви.

О Манастиру[уреди]

Градња манастира отпочела је 1885. године када су темељи освећени по благослову епископа темишварско-банатског, Ђорђа Бранковића. Након две године градња је завршена, освећење је извршено на дан Светих Кирила и Методија, 24. маја 1887. године.

Унутрашњост Манастира и олтар урађени су у барокном стилу са 8 фресака и 8 медаљона. Манастирску цркву одликују мозаици светих Архангела Михаила и Гаврила. Иконостас и зидове храма осликао је познати сликар Ђура Пецић, родом из Бачке. Црквена слава је други дан Духова. Овај верски објекат значајан је, јер је у периоду од 1921. до 1932. године, Кикинда била седиште великокикиндско - великобечкеречко - арадско - великосемлушког владике, доктора Георгија Летића. Манастир је првобитно био мушки. За потребе манастира изграђен је и средњошколски интернат, у којем се данас налази Основна школа Ђура Јакшић. Манастир је 1980. године, указом владике Саве Вуковића, преименован у женски. На чело манастира постављена је Марта Ковач. Конак је обновљен и дограђен осамдесетих година. Поред манастира налази се и гробље, у Кикинди познато под називом Мелино гробље.[2]

Меланија Николић рођ. Гачић[уреди]

Меланија Николић рођ. Гачић (1829 - 1921), позната по надимку Мела, једна је од најпознатијих, најзначајнијих и најзанимљивијих Кикинђанки друге половине 19. века и почетка 20. века. Ктиторка је Манастира Свете Тројице у Кикинди у којем је поред 300 земље завештала и салаш и кућу. Њено завештање је после Другог светског рата, као и већина сличних објеката, национализовано.

Дуг и контроверзан живот Меланије Николић - Гачић описала је и документовала Александра Белош у Биографији Меланије Николић - Гачић, у издању Народног музеја Кикинда.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Еликсир плус, духовно здравље”. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2015. Приступљено 12. 04. 2015. 
  2. ^ „Manastir Svete Trojice”. Архивирано из оригинала на датум 12. 08. 2014. Приступљено 11. 08. 2014.  Текст „ Common actions, common values. Kikinda and Resita together for the future ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ MANASTIR SVETE TROJICE - www.manastiri-crkve.com

Спољашње везе[уреди]