Манастир Светог Јована Крститеља код Горњег Матејевца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Светог Јована Крститеља
Манастир Св. Јована Крститеља код Доњег Матејевца3.jpg
Манастир Светог Јована Крститеља
Опште информације
Место Горњи Матејевац
Општина Пантелеј
Држава  Србија
Координате 43°22′42″N 21°58′10″E / 43.37833° СГШ; 21.96944° ИГД / 43.37833; 21.96944
Манастир Светог Јована Крститеља код Горњег Матејевца на мапи Србије
Манастир Светог Јована Крститеља код Горњег Матејевца
Манастир Светог Јована Крститеља код Горњег Матејевца
Манастир Светог Јована Крститеља код Горњег Матејевца на мапи Србије
Врста споменика Манастир
Време настанка 11. век
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште Ниш

Манастир Светог Јована Крститеља припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе. Првобитни манастир везује се за време цара Константина Великог. Година градње је без поузданих података, али због начина градње, везује се за 11. век.[1]

Положај и прошлост[уреди]

Смештен је у близини села Горњи Матејевац, између брда Бели Врх и Темени Врх. Помиње у турским пописима из 1498, 1516. и 1564. године када је већ опустеo.По предању, у време турског ропства живело дванаест монаха, који су били народни просветитељи, пчелари и преписивачи богослужбених књига.

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква је једнобродна трикохална грађевина са мањом припратом на западној страни. Подужни полуобличасти свод се ослања на бочне лукове подупрте масивним пиластрима. Укопан је око један метар у земљу. Подне површине покривене су брижљиво клесаним каменим плочама. За часну трпезу послужио је антички стуб. У зиду између наоса и припрате налази се велики лучно обликован улазни отвор, изнад кога је двопојасна лунета. Крајем 16. века црква је обнављена, када је дозидана припрата, а нешто касније, у првим деценијама 17. века, црква је живописана. Последњим интервенцијама из 1835. године, у време митрополита Калиника, извршена је општа консолидација храма, обновљена фасада, прозори, портал и подне површина наоса и припрате.

1869. године урађен је нови живопис од стране путујуће зографске дружине, о чему сведочи натпис изнад улаза у наос и иконостас који је из тог времена.

У време Октобарске револуције руске монахиње одбегле од бољшевичког терора нашле су уточиште у овом манастиру, где су основали школу за слепе.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]