Манастир Светог Власија у Драчу
 | Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (новембар 2024) |
| Манастир Светог Власија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Албанска православна црква |
| Митрополија | Тиранска митрополија |
| Посвећен | Свети Власије |
| Држава |  Албанија |
Манастир Светог Власија је обновљени манастир у селу Шенавлаш у округу Драч у Албанији.
Историја
[уреди | уреди извор]Манастир је познат као прва светиња која је срушена у Албанији 1957. године, што је означило почетак кампање Радничке партије Енвера Хоџе "Религија је опијум за народ", која је имала за циљ да Албанију прогласи првом државом без религије[1].
1950. године у манастир су насељене руске монахиње на челу са схимоигуманијом Маријом (Дохторовом) које су након наглог захлађења односа између СССР-а и СФРЈ„ у року од пола сата без црквених књига и црквене имовине“ протеране из Југославије.
Монахиње су тражиле да се врате у СССР. Поднета је петиција за улазак монахиња у СССР и смештај у један од манастира, али је 1951. године начелник Министарства иностраних послова Андреј Вишински обавестио Г. Г. Карпова да се његово одељење слаже са мишљењем Савета. за послове Руске православне цркве о непримерености уласка монахиња и њиховог свештеника на територију СССР-а. У овој ситуацији, сестре су, одбијајући да оду у Француску или САД, затражиле помоћ за смештај у Бугарску, где су стигле 1954. године. После овога престаје монашки живот у манастиру Светог Влаха[2].
4. априла 1967. године покренута је брутална антирелигијска кампања у Албанији. Резолуцијом Централног комитета Радничке партије од 22. новембра 1967. године Албанија је проглашена за прву атеистичку државу на свету, у којој је Уставом било забрањено било какво исказивање верског богослужења[3]. Одлучено је да се манастир сруши. Међутим, мештани, који су требали да учествују у рушењу, одбили су да униште манастир. Тада су рушитељи привукли комсомолце из другог града и тајно дошли у манастир. Манастир Светог Влаха је био први културни објекат који је уништен, а после њега уништене су и друге богомоље свих вероисповести[4].
И после разарања, православни хришћани су наставили да тајно посећују ово место, пале свеће по ободу порушених цркава и овде се моле[5].
Године 1996. манастир је поново оживео и исте године овде се преселила Свето-Васкресна Богословија Албанске православне цркве, основана 1992. године. Обнова храма и суседног комплекса настављена је до 2001. године. Богословија је претворена у богословску академију и на њој се школују не само мушкарци, већ и жене; при манастиру је створена амбуланта, а отворено је и сиротиште.
У новом, велелепном манастиру у Драчу налази се Духовна академија Албанске православне цркве, сиротиште, конаци за 100 монаха.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б региона, Савез Срба из (2018-03-27). „СРБИ У АЛБАНИЈИ: Древни српски извор пресахнуо није”. Савез Срба из региона (на језику: српски). Приступљено 2023-10-06.
- ^ Superman-oli (2012-05-30). „Superman-oli: Wednesday, May 30, 2012”. Superman-oli. Приступљено 2023-10-06.
- ^ „Deri kur, o Zot?!”. www.balkanweb.com (на језику: албански). Приступљено 2023-10-06.
- ^ „Воскресение | Православный журнал "Нескучный сад"”. www.nsad.ru. Приступљено 2023-10-06.
- ^ Forest, James H., ур. (2002). „The voice of Metropolitan John Pelushi”. The Resurrection of the Church in Albania: Voices of Orthodox Christians. Geneva: WCC Publications. стр. 62. ISBN 2825413593. Архивирано из оригинала 20. 02. 2006. г. Приступљено 27. 01. 2025.
