Манастир Светог Саве у Либертивилу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Светог Саве у Либертивилу
St. Sava Serbian Orthodox Monastery Church.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија новограчаничко-средњозападноамеричка
Оснивање1927.
МестоЛибертивил (Илиноис)
Држава САД

Српски православни манастир Светог Саве је манастир Српске православне цркве који се налази у Либертивилу (Илиноис, САД). Посвећен је Светом Сави. Манастир је током 20. вијека био сједиште Епархије америчко-канадске (1927—1963), Митрополије средњозападноамеричке (1963—1991) и Митрополије либертивилско-чикашке (2009—2011).[1] У кратком периоду од 2011. до 2014. имао је статус ставропигијалног манастира (под директном управом патријарха српског).[2]

Историја[уреди]

Манастир је саградио први српски епископ у Америци Мардарије Ускоковић.[3] Саграђен је у доба велике депресије крајем 20-их и почетком 30-их година 20. вијека.[3] Епископ Мардарије је правио велика одрицања те је у то доба настала изрека „Цркву гради умире од глади“.[4] Изградњу је новчано помогао и Михајло Пупин.[4] У вријеме када је саграђен, манастир је био сједиште тек основане Епархије америчко-канадске.[4] Земљиште на коме је манастир саграђен купио је епископ Мардарије Ускоковић. Епископ Дионисије Миливојевић је 1942. купио осам и 1943. пет хектара земље који су припали манастиру.[4] Први Српски црквено-народни сабор у манастиру одржан је од 1. до 5. септембра 1927.[4] У Либертивилу је 1935. одржана конвенција СНС (Српски народни савез), на којој је један делегат у духу тадашње политике и у вези са промјеном назива Краљевине СХС у Краљевина Југославија, предложио: „да се српски манастир у Либертивилу претвори у југословенски, а на њему истакне место српске југословенска застава“.[4]

Сахрањени у манастирској цркви[уреди]

Бивше гробно место краља Петра II Карађорђевића у манастирској цркви Светог Саве у Либертивилу

Тијело епископа Мардарија Ускоковића сахрањено је 18. децембра 1935. у манастирској цркви.[4] На сахрани епископа Мардарија присуствовало је 200 лица, 40 православних свештеника, од чега 12 српских, а његово тијело је обношено око цркве.[4] Посмртни остаци Јована Дучића су након његове смрти 1943. исте године пренесени у манастирску цркву. Дучићево тијело је ексхумирано 2000. и пренесено у Требиње.[5] У цркви Светог Саве је 14. новембра 1970. сахрањен и краљ Петар II Карађорђевић, на чијој сахрани је присуствовало преко 25.000 Срба, више од 400 америчких пилота и представници САД.[6] Његово тело је јануара 2013 ексхумирано и пренесено у Србију. Митрополит либертивилско-чикашки Христофор Ковачевић сахрањен је 24. августа 2010. у овом манастиру. У порти манастира су сахрањени и епископи Фирмилијан Оцокољић и Дионисије Миливојевић.[7]

Гробље Светог Саве[уреди]

Поред манастира је основано гробље на коме је прва сахрана одржана 1932.[4] На манастирском гробљу се налази око 2.000 гробова.[7] У њему је сахрањено пола српских чланова и велики број министара Владе Краљевине Југославије.[6] На гробљу се налази и споменик генералу Драгољубу Михаиловићу који је подигла ОС „Равна Гора“.[7] Поред споменика Драгољубу Михаиловићу, налазе се и споменици војводи Момчилу Ђујићу и Павлу Ђуришићу.[8] Споменик Павлу Ђуришићу је уз одобрење његове породице премјештен 2007. са другог дијела гробља у новоосновану „Алеју српских великана“ (Спомен парк српских великана) поред споменика Драгољубу Михаиловићу, а затим је поред постављен споменик Момчилу Ђујићу.[9] Алеја српских великана је заједно са сва три споменика освештана 20. маја 2007. у присуству чланова српских националних организација и црквених старјешина.[9]

Сахрањени на манастирском гробљу[уреди]

Знамените личности[уреди]

Особе које су везане за манастир и богословију:

Референце[уреди]

  1. ^ „Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, pp. 8” (PDF). Стаза Православља. јун 2009. Приступљено 22. 3. 2012. 
  2. ^ „Патријарх српски Иринеј у посети Сједињеним Америчким Државама”. Српска православна црква. 28. 11. 2011. Приступљено 23. 3. 2012. 
  3. 3,0 3,1 „Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, pp. 12” (PDF). Стаза Православља. јун 2010. Приступљено 22. 3. 2012. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Историја Српске православне цркве III (За време Другог светског рата и после њега), Ђоко Слијепчевић, Минхен-Келн 1962—1986 (Београд 1991, 2002) (на језику: српски)
  5. ^ „Неиспуњена жеља Јована Дучића”. Политика. 10. 4. 2011. Приступљено 23. 3. 2012. 
  6. 6,0 6,1 „Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу”. Политика. 10. 3. 2007. Приступљено 23. 3. 2012. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 „Живот Срба у Америци (Православље бр. 911)”. Православље (новине српске патријаршије). Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2012. Приступљено 22. 3. 2012. 
  8. ^ „На гробу краља Петра”. Политика. 13. 3. 2007. Приступљено 23. 3. 2012. 
  9. 9,0 9,1 „Велика национална манифестација у манастиру Св. Саве у Либертивилу: Отворен и освећен Спомен парк српских великана, pp. 8” (PDF). Стаза Православља. јун 2007. Приступљено 23. 3. 2012. 

Литература[уреди]

  • Историја Српске православне цркве III (За време Другог светског рата и после њега), Ђоко Слијепчевић, Минхен-Келн 1962—1986 (Београд 1991, 2002) (на језику: српски)
  • Црквено законодавство СПЦ, књ. I, Београд (1926)

Спољашње везе[уреди]