Манастир Светог Тадеја (Азербејџан)

39° 04′ 35″ СГШ; 44° 30′ 50″ ИГД / 39.0763852° СГШ; 44.5138347° ИГД / 39.0763852; 44.5138347

Манастир Светог Тадеја
јерм. Սուրբ Թադէոսի վանք
перс. کلیسای تادئوس مقدس
Northwestthaddes.jpg
Манастир Светог Тадеја
Основни подаци
ЈурисдикцијаЈерменска апостолска црква
Архитектура
Ниво значајаСветска баштина Унеска
Локација
МестоЗападни Азербејџан
Ходочашће у Манастир Светог Тадеја
Interieur qara kelisa iran.jpg
Унутрашњост манастира
Нематеријално културно наслеђе
РегионИран, Јерменија
Светска баштина Унеска
Унеско ознака01571
Датум уписа2020
Локација уписаhttps://ich.unesco.org/en/RL/pilgrimage-to-the-st-thaddeus-apostle-monastery-01571

Манастир Светог Тадеја (јерм. Սուրբ Թադէոսի վանք, Surb Tadeosi vank; перс. کلیسای تادئوس مقدس, Kelisā-ye Tādeus moghadas) је древни јерменски манастир у планинској области провинције Западни Азербејџан, у Ирану. Верује се да је то једна од најстаријих црквених грађевина на свету.

Такође је познат и као Кара Килисе („Црна црква“) [1] (перс. قره‌ کلیسا, Qare Kelisā), налази се око 20 километара од града Чалдирана. [2] [3] Манастир и његови карактеристични јерменски купасти кровови видљиви су са велике удаљености. [4]

Манастир је место ходочашћа које је 2020. године УНЕСКО уврстио на своју листу нематеријалног културног наслеђа. [5]

Историја и архитектура манастира[уреди | уреди извор]

Према традицији Јерменске апостолске цркве, Свети Тадеј, такође познат као Свети Јуда, (не мешати се са Јудом Искариотским), евангелисао је област Јерменије и Персије. [6] Према Мојсију из Хоренација, јерменском историчару који је писао у 5. веку, Тадеј је страдао у Јерменији под краљем Санадруком [7] и поштован је као апостол Јерменске цркве. [6] Тачан датум изградње није познат. [8]

Манастир је оштећен 1231. године, током монголске инвазије на Персијско царство, и поново 1242. [9]

Мало је остало од првобитне структуре манастира, јер је опсежно обнављан након што га је оштетио земљотрес 1319. године, током којег је погинуло 75 монаха. [8] Ипак, неки од делова који окружују олтарску апсиду датирају из 7. века.

Већи део садашње структуре датира из 1811, [10] када је каџарски принц Абас Мирза помогао реновирање и поправке. Симеон, игуман манастира, дозидао је цркви велики западни наставак налик припрати.

У јулу 2008. Манастир Светог Тадеја је додат на Унескову листу светске баштине, заједно са још два јерменска споменика у истој покрајини: манастиром Светог Стефана и капелом Џорџор. [11]

Капела Захарија, у близини манастира

Ходочашће[уреди | уреди извор]

Годишње тродневно ходочашће у манастир Светог Апостола Тадеја у северозападном Ирану одржава се сваког јула. На ходочашћу се поштују два истакнута свеца: Свети Тадеј, један од првих апостола који проповеда хришћанство, и Света Сантукхд, прва хришћанска мученица. У ходочашћу учествује јерменско становништво у Ирану, Иранци-Јермени који живе у Јерменији и следбеници Јерменске апостолске цркве. Ходочасници се окупљају у Табризу пре поласка у манастир. Годишње пређу 700 километара од Јеревана до манастира. Обред помена обухвата посебне литургије, литије, молитве и пост. Кулминира светом мисом са светим причешћем.

Одржавају се традиционалне јерменске народне представе и послужују се јерменска јела. Сматра се примарним друштвеним и културним догађајем године. Пошто учесници бораве у шаторима у непосредној близини једни другима, осећај заједнице је изражен.

Манастир је више од деветнаест векова био место ходочашћа. Међутим, током година совјетске власти у Јерменији, учешће у ходочашћу је било забрањено. Носиоци ходочашћа су сачували културна сећања на ходочашће и пренели их породицама и заједницама. Тек након стицања независности 1990-их настављено је ходочашће из Јерменије.

Ходочашће у Манастир Светог Тадеја уписано је на листу нематеријалне светске баштине 2020. године за Иран и Јерменију. [12]

Предања[уреди | уреди извор]

Према предању јерменске цркве, апостоли Тадеј и Вартоломеј су путовали кроз Јерменију 45. године нове ере да проповедају реч Божију, где су се многи људи обратили и основане бројне тајне хришћанске заједнице.

Древни хришћански историчар Мојсије из Хорене испричао је следећу причу, коју већина савремених историографа сматра легендом. [13] Тадеј је преобратио краља Авгара V од Едесе. После његове смрти, јерменско краљевство је подељено на два дела. Његов син Ананун се крунисао у Едеси, док је у Јерменији владао његов нећак Санатрук. Око 66. године нове ере, Ананун је наредио да се у Едеси убије Свети Тадеј. Краљева ћерка Сандохт, која је прешла у хришћанство, страдала је заједно са Тадејем. За њену гробницу се каже да се налази у близини манастира.

Панорамски приказ предела у ком се манастир налази

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Korbendau, Yves; Parker, Claire; McElhearn, Kirk (2008). The Many Faces of Iran. Paris: ACR Editions. ISBN 9782867701535. 
  2. ^ „St Thaddeus Monastery”. Index of Armenian Art: Armenian Architecture. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-10. 
  3. ^ Trotta, Liz (1998). Jude: A Pilgrimage to the Saint of Last Resort. San Francisco: Harper Collins. ISBN 9780060682743. 
  4. ^ „Thadeus Monastery”. Armenica.org. 
  5. ^ „UNESCO - Pilgrimage to the St. Thaddeus Apostle Monastery”. 
  6. ^ а б McBirnie, William Steuart (1973). The Search For the Twelve Apostles. Wheaton Ill.: Tyndale Momentum. стр. 154–157. ISBN 9780842358392. 
  7. ^ „Executive Summary: The Armenian Monastic Ensembles in Iranian Azarbayjan” (PDF). UNESCO. 2007. Приступљено 26. 4. 2022. 
  8. ^ а б „Executive Summary: The Armenian Monastic Ensembles in Iranian Azarbayjan” (PDF). UNESCO. 2007. Приступљено 26. 4. 2022. 
  9. ^ „Executive Summary: The Armenian Monastic Ensembles in Iranian Azarbayjan” (PDF). UNESCO. 2007. Приступљено 26. 4. 2022. 
  10. ^ Donabédian, Patrick; Thierry, Jean-Michel (1989). Armenian Art. New York: Harry N Abrams. стр. 308. ISBN 978-0810906259. 
  11. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Armenian Monastic Ensembles of Iran”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  12. ^ „Pilgrimage to the St. Thaddeus Apostle Monastery”. ich.unesco.org. Приступљено 12. 6. 2022. 
  13. ^ Wilmshurst, David (2011). The Martyred Church: A History of the Church of the East. East & West Publishing Limited. стр. 7—9. ISBN 978-1-907318-04-7.