Манастир Сињац
| Манастир Сињац | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Сињац |
| Општина | Бела Паланка |
| Држава |  Србија |
| Координате | 43° 13′ 5″ N 22° 24′ 59″ E / 43.21806° С; 22.41639° И |
.svg)  Манастир Сињац Манастир Сињац на карти Србије | |
| Врста споменика | Манастир |
| Време настанка | пре 1618. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Манастир Сињац припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе. Тачно време подизања није познато, осим записа да је живописана 1618. године.[1]
Положај и прошлост манастира[уреди | уреди извор]
Манастир се налази уз леву обалу Нишаве, у сутесци Свети Отац, у атару села Сињац недалеко од Беле Паланке. Тачно време подизања није познато, осим записа да је живописана 1618. године. Док се 1662. године спомињу монаси који су преписали Октоих првогласник. Црква је тешко страдала у Српско- турском рату 1876. године, када су је Черкези спалили. После ослобађања од Турака (1878) био је још увек сачуван западни зид који је делио старију грађевину од дограђене припрате. У комплексу средњовековног манастира су били црква, конак и воденица. Данас воденице више нема, а конак нема употребну вредност.
Манастирска црква[уреди | уреди извор]
Манастирска црква која је посвећена Светом Николају Мириликијском, у основи је триконхонална грађевина, са слепом куполом изнад средишњег травеја. Купола је ослоњена на два пара надвишених прислоњених лукова, где је апсида полукружна. Највероватније да је одмах по градњи и живописању на западној страни дозидана пространа припрата. Недавно је откривен пространи живопис који је доста добро очуван.
Има мишљења да је ово најисточнија локација Цркве са представом светог Симеона Мироточивог у Србији. Зидна сликарска декорација представља најзначајнију сликарску целину са почетка 17. века у источној Србији.
Део историчара ликовне уметности сматра да је фрескодекорација са изузетно зналачки компонованим бојама, међу којима се посебно истиче црвена, љубичаста, светлоплава, зелена, окер и жута. Најимпресивнијим сматрају се фреске са представама Исуса, Светог Саве и Симеона.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Епархија нишка/Манастир Сињац”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2016. г. Приступљено 06. 05. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Листа споменика
- Манастир Св. Николе
