Манастир Ступље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Ступље
Stuplje3.jpg
Основни подаци
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Епархија бањалучка
Оснивање 14. вијек
Оснивач Краљ Драгутин
Локација
Место Горњи Вијачани
Држава  Република Српска
Координате 44°44′12.0″N 17°36′01.8″E / 44.736667° СГШ; 17.600500° ИГД / 44.736667; 17.600500
Манастир Ступље на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Ступље
Манастир Ступље
Манастир Ступље на мапи Босне и Херцеговине

Манастир Ступље је манастир Српске православне цркве посвећен Светом арханђелу Михаилу. Манастир се налази у селу Горњи Вијачани, на ријеци Манастирици на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић. Манастир Ступље се у писаним изворима први пут помиње у 15. вијеку.

Историја[уреди]

Подигнут је 1557. године.[1] У манастиру Ступље се монашки живот одвијао од средине 15. вијека, до краја 17. вијека. Монаштво манастира Ступље и Липље се у вријеме Османског царства, односно Велике сеобе Срба сели преко ријеке Саве у Аустрију, односно у манастир Ораховица у Славонији. Рукописне књиге настале у манастиру Ступље су тако сачуване у манастиру Ораховици. Обнову манастира је започео Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске 1994. године

Настанак[уреди]

Да се манастир Ступље помиње у 15. вијеку засновано је на записима из разних временских периода. Један такав је запис из Крушевског поменика, тј. поменика манастира Добрун који је изгорио у пожару Народне библиотеке 1941. године. У том запису се помиње заједно са монасима из других манастира. Такође, на основу манстирских типика „у вријеме понизног игумана Георгија” како стоји у једном од извора, митрополита Исаија и патријарха Пајсија, који потичу из 1629. године можемо закључити о постојању манастира у том периоду. Овај податак говори о постојању правила понашања по којима су живјели тадашњи монаси, а и остало свештенство у околним црквама. Сви ови писани остаци чувани су , до 1991. године у манастиру Ораховица. Такође, у неким записима из периода почетка 20. вијека наводи се да су одређени наслови донесени из манастира Ступље из времена игумана кир Исаија у периоду из 1691. године. Као и многе цркве и манастири, у вријеме турских освајања и власти, бијаше уништени и запаљени. То потврђује и запис из 1696. године који каже: „... у та времена манастири многи опустјеше и сагорјеше од проклетих и безбожних агаренских чеда”, тако да „... тада манастири Ступље и Липље сагорјеше и опустјеше коначно”. На основу ових записа може се и закључити да су ова два манастира била релативно близу, јер се у многим записима помињу заједно.

Истраживања[уреди]

У периду од 1994. године почиње и званично археолошко истраживање мјеста гдје је некад био овај манастир. Темељи су пронађени на дубини свега од једне трећине метра испод површине земље. Откривено је ред камења, без трагова везивања. Манастир је био једнобродан, правоугаоног бочног пијевница, које су обухваале простор протезиса и ђаконикона, са широком полокружно олтарском апсидом.

Манастир данас[уреди]

Од проналажења некадашењг срушеног манастира почело је залагање за обнову ове светиње која је некад била заначајан центар монашког живота. У манастиру борави настојатељ јеромонах Данило, који је био први свештенослужитељ након 320 година.

Иако је сам манастир још увијек недовршен, велики дио обнове је завршен, а односи се на спољне радове. Радови на унутрашњости манастира су у току. Данас у њему се редовно врше литургије. Иконостас је урађен у византијском стилу, а дјело је епархијског иконописца оца Велимира Клинцова.[2][3]

Положај манастира[уреди]

Манастир се налази на локалитету Црквиште, на рјечици Манастирици у селу Горњи Вијачани. Од манастира Липље удаљен је 12 km ваздушном линијом. Пут до манастира Липље дуг је 20 km и води током ријеке Укрине.

Културно-историјско добро[уреди]

Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је манастир Ступље регистровао као споменик културе Републике Српске друге категорије. Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је у периоду 1994—1995. извршио археолошко ископавање манастира Ступље.[4]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Хецеговини до 1878. године. Бањалука. 

Референце[уреди]

  1. „Манастир Ступље”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 4. 2012. Приступљено 17. 4. 2012. 
  2. „MANASTIR STUPLJE”. Манастир Лепавина. Приступљено 7. 12. 2017. 
  3. „Прослављена слава у манастиру Ступље”. Српска православна црква. Приступљено 7. 12. 2017. 
  4. Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пројекти обнове манастира Републике Српске (српски)

Спољашње везе[уреди]