Манастир Ступље
| Манастир Ступље | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија бањалучка |
| Оснивање | 14. вијек |
| Оснивач | Краљ Драгутин |
| Управник | Архимандрит Платон (Јовић) |
| Локација | |
| Место | Горњи Вијачани |
| Држава |  Босна и Херцеговина,  Република Српска |
| Координате | 44° 44′ 12.0″ N 17° 36′ 01.8″ E / 44.736667° С; 17.600500° И |
  Манастир Ступље Манастир Ступље на карти Босне и Херцеговине | |
Манастир Ступље је посвећен Светом арханђелу Михаилу. Налази се у селу Горњи Вијачани, на ријеци Манастирици, која се два километра низводно улијева у ријеку Укрину, на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић. Манастир Ступље се у писаним изворима први пут помиње у 15. вијеку.
Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве.
Историја[уреди | уреди извор]
У манастиру Ступље се монашки живот одвијао од средине 15. вијека, до краја 17. вијека. Монаштво манастира Ступље и Липље се у вријеме Османског царства, односно Велике сеобе Срба сели преко ријеке Саве у Аустрију, односно у манастир Ораховица у Славонији. Рукописне књиге настале у манастиру Ступље су тако сачуване у манастиру Ораховици. Обнову манастира је започео Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске 1994. године
Настанак[уреди | уреди извор]
Да се манастир Ступље помиње у 15. вијеку засновано је на записима из разних временских периода. Један такав је запис из Крушевског поменика, тј. поменика манастира Добрун који је изгорио у пожару Народне библиотеке 1941. године. У том запису се помиње заједно са монасима из других манастира. Такође, на основу манстирских типика „у вријеме понизног игумана Георгија” како стоји у једном од извора, митрополита Исаија и патријарха Пајсија, који потичу из 1629. године можемо закључити о постојању манастира у том периоду. Овај податак говори о постојању правила понашања по којима су живјели тадашњи монаси, а и остало свештенство у околним црквама. Сви ови писани остаци чувани су, до 1991. године у манастиру Ораховица. Такође, у неким записима из периода почетка 20. вијека наводи се да су одређени наслови донесени из манастира Ступље из времена игумана кир Исаија у периоду из 1691. године. Као и многе цркве и манастири, у вријеме турских освајања и власти, бијаше уништени и запаљени. То потврђује и запис из 1696. године који каже: „... у та времена манастири многи опустјеше и сагорјеше од проклетих и безбожних агаренских чеда”, тако да „... тада манастири Ступље и Липље сагорјеше и опустјеше коначно”. На основу ових записа може се и закључити да су ова два манастира била релативно близу, јер се у многим записима помињу заједно.
Истраживања[уреди | уреди извор]
У периду од 1994. године почиње и званично археолошко истраживање мјеста гдје је некад био овај манастир, након што су двојица мјештана из оближњег села Горњих Вијачана, Душан Јотић и Миленко Малешевић, обавијестили Епархију бањалучку да на парцели Црквиште крај потока Манастирице постоје камени темељи[1]. Темељи су пронађени на дубини свега од једне трећине метра испод површине земље. Откривен је ред камења, без трагова везивања. Манастир је био једнобродан, правоугаоног бочног пијевница, које су обухваале простор протезиса и ђаконикона, са широком полокружно олтарском апсидом.
Манастир данас[уреди | уреди извор]
Од проналажења некадашњег срушеног манастира почело је несебично залагање Епископа бањалучког Јефрема за обнову ове светиње која је некад била значајан центар монашког живота. Епископ бањалучки Јефрем, на дан манастирске славе, у мјесецу новембру 2008. године, поставио је првог настојатеља манастира Ступље јеромонаха Данила, из Манастира Моштанице, који је био први свештенослужитељ у овој светињи након 320 година. У исто вријеме, по благослову Епископа Јефрема, у манастир долази монахиња Ефросинија из манастира Гомионица и искушеник Мирослав, данас јеромонах Георгије. Од мјесеца августа 2015. године настојатељ манастира Ступље је архимандрит Платон Јовић који је, поред наставка интензивне градње ове светиње, у манастиру Ступље започео и значајну издавачку дјелатност.
Манастирски храм Светог Архангела Михаила и конак са капелом Светих Апостола Петра и Павла су изграђени, односно завршени 2008. године (конак) и 2014. год (храм). Године 2020, залагањем архимандрита Платона завршен је нови конак са народном трпезаријом и палионицом свијећа. У манастиру се редовно врше сва богослужења. Иконостас је урађен у византијском стилу, а дјело је епархијског иконописца оца Велимира Клинцова.[2][3]
Положај манастира[уреди | уреди извор]
Манастир се налази на локалитету Црквиште, на рјечици Манастирици у селу Горњи Вијачани. Од манастира Липље удаљен је 12 km ваздушном линијом. Пут до манастира Липље дуг је 20 km и води током ријеке Укрине. Mанастир је удаљен око 48 км од Бање Луке. Иде се магистралним путем Бања Лука - Челинац, а одвајање са магистралног пута (улијево) је на 13. километру од кружног тока код Ребровца.
Културно-историјско добро[уреди | уреди извор]
Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је манастир Ступље регистровао као споменик културе Републике Српске друге категорије. Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је у периоду 1994—1995. извршио археолошко ископавање манастира Ступље.[4]
-
Манастир Ступље са југоистока -
Манастир Ступље са сјеверозапада -
Види још[уреди | уреди извор]
- Историјат манастира Ступље
- Православни манастири у Републици Српској
- Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске
- Манастир Липље
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Санчанин, Недељко М. (2010). У служби истини и човјеку. Прњавор: ГрафоМарк Лакташи. стр. стр. 390. ISBN 978-99955-57-13-3. „Као новинар, публицист и књижевник био сам свједок те велике радости Његовог преосвештенства господина Јефрема, епископа бањалучког и Војислава - Воје Балабана, протођакона - вјерног пратиоца епископа бањалучког, протојереја Радомира Малетића, пароха штрбачког, чијој парохији је тада припадало горњовијачанско подручје, наставника историје и географије Душана Јотића и Миленка Малешевића, његовог другара из тог подручја, који су први извијестили да постоји неки камени темељ на парцели Црквиште и стотина вјерника који су ударничком радном акцијом откопали и свјетлости дана предали темеље манастира Ступље.”
- ^ „MANASTIR STUPLJE”. Манастир Лепавина. Приступљено 07. 12. 2017.
- ^ „Прослављена слава у манастиру Ступље”. Српска православна црква. Архивирано из оригинала 07. 12. 2017. г. Приступљено 07. 12. 2017.
- ^ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пројекти обнове манастира Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2010) (језик: српски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђурић, Александар Б. (2005). Православни манастири у Босни и Херцеговини: Духовно-историјски и туристички преглед. Бијељина: Епархија зворничко-тузланскаћ.
- Кајмаковић, Здравко (1971). Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Марковић, Игнатије (2008). Православни манастири у Босни и Херцеговини. Гацко-Београд: Филип Вишњић.
- Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бања Лука: Глас српски.
- Гаврановић, Данило; Анђелковић, Маја (2015). „Реконструкција постојања и ратног страдања манастира Ступље”. Српски језик, књижевност, уметност; Књ. 3, Уметничко наслеђе и рат. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г.
