Манастир у Панонхалми

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Манастир у Панонхалми
Назив на званичном списку светске баштине
Pannonhalma - Bencés apátság.jpg
Локација  Мађарска
Тип Културно добро
Критеријум iv, vi
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1996. (20. седница)

Територијална опатија Паннонхалма (мађарски језик: Pannonhalmi Bencés Főapátság; латински језик: Territorialis Abbatia Santi Martini Monte Pannonia; немачки језик: Abbey Martin Berg) je бенедиктинска опатија на брду св. Мартина (Márton-hegy) поред градића Паннонхалма у северној Мађарској. Смештена је на висини од 282 метара и један је од најстаријих историјских споменика у Мађарској. Верује се да је у подножју овог брда рођен Свети Мартин, по којем је брдо и названо, а по њему се опатија назива и Опатија на Мартиновом брду (Márton-hegyi Apátság). Након Монтекасина у Италији [1], она је највећа територијална опатија (римокатоличка самостална опатија са својим личним бискупом) на свету. УНЕСКО-ва светска баштина од 1996. године.

Историја[уреди]

Краљевић Геза је основао ову опатију 956. године као први бенедиктински самостан у Мађарској, који је за време краља Стефана I (1001) постала средиште Бенедиктинаца у целој Мађарској. Тада је изграђена и посвећена опатијска базилика која се у 13. веку проширила у романтичком, затим у 15. веку у готском стилу.

Самостан је опсежно обновљен и проширен у 17. и 18. веку у барокном стилу. Јозеф II Хабзбуршки, је 1786. године, као и све остале бенедиктинске самостане у држави, распустио опатију. Од 1802. године поновно су се монаси вратили у самостан, али сада с главним задатком образовања. Од 1824. до 1832. године изграђена је монументална библиотека, а од 1868. до 1886. године нова црква.

За време комунизма, већ 1945. године, сви самостани у Мађарској су национализовани. Год. 1995., годину дана пре њеног хиљадитог рођендана, опатија је враћена монасима и обновљена. Следеће године уписана је на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи као пример еволуције самостанске архитектуре кроз 1000 година.

Самостански комплекс[уреди]

Опатијска библиотека

Највеће знаменитости опатије су:

Извори[уреди]

  1. Венгрия. Изд. «Вокруг света». М.: 2007. ISBN 978-5-98652-117-6. стр. 175.

Спољашне везе[уреди]