Манас (језеро у Кини)

С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Манас
Језеро Манас (средина) и Аилик (горе)
Типслано језеро
Притокерека Манас
Земље басена Кина
Водена површина на Викимедијиној остави
Мапа
Lake Manas (center) and Lake Ailik (top)

Језеро Манас (пинјин Manasi hu) је слано језеро у кинеској аутономној регији Синкјанг. Налази се у западном делу Џунгарског базена, у оквиру пустиње Гурбантунгут. Административно, језеро је у Монголском аутономном округу Хобоксар; најближе урбано насеље је округ Урхо града Карамаја, неких 40 км северозападно од језера.

Језеро Манас некада је било познато као језеро Јихехаке (伊赫哈克 湖, Yīhèhākè hú).[1]

Језеро Манас се сматра крајњом тачком реке Манас која тече са планина Тјен Шан. У пракси, међутим, корито реке је обично суво кад долази до језера (45° 41′ 00″ N 85° 44′ 00″ E / 45.68333° С; 85.73333° И / 45.68333; 85.73333), и мало воде реке долази до језера.

Подручје језера Манас карактерише сушна клима са врућим летима; просечна годишња количина падавина је само 63,7 мм, у поређењу са просечним годишњим испаравањем од 3 110,5 мм; што значи да без дотока воде споља ниво воде језера може врло брзо да опадне. Током друге половине 20. века и раних година 21. века, прошло је кроз циклус смањивања, исушивања, опоравка или постојања као "испрекидано" језеро.[2]

Геолошка историја[уреди | уреди извор]

Према истраживању кинеских геолога, подручје које је заузимало данашње језеро Манас било је у прошлости много веће језеро, Старо језеро Манас, које је излазило у северозападном делу Џунгарског базена. Верује се да је Старо језеро Манас настало у раном плеистоцену и постојало током читавог раног квартара. Због тектонских кретања у средњем квартару, многе важне реке које су некада текле до Старог језера Манас почеле су да теку на друге стране. Иртиш сада тече према Северном леденом океану, а река Улунгур се завршава у језеру Улунгур; ни река Макиао, јужно од језера Манас, не долази до ње.[1]

Чини се да проучавање старих алувијалних лепеза и језерских тераса указује на то да је ниво старог језера Манас био на око 280 метара надморске висине.[1]

Како је старо језеро Манас изгубило већину својих извора воде, ниво воде је опао у касном квартару и језеро се раздвојило на неколико језера, укључујући језеро Манас, језеро Аилик (које је тренутно крајња тачка реке Баијанг) и Алан Нур.[1]

Према мапама са почетка 20. века, велико језеро у региону данашњег језера Манас било је Алан Нур, лоцирано западно од данашњег језера Манас (45° 42′ 00″ N 85° 23′ 00″ E / 45.70000° С; 85.38333° И / 45.70000; 85.38333); то је било језеро у које се уливала река Манас.[1] Раније (у 18-19. веку) Алан Нур ће осим Манаса примити и воде реке Хутуби (呼图壁 河) и реке Сантун (三 屯 河). Ове две реке теку из Тјен Шана у Џунгарски базен у окрузима Хутуби и Чангји; данас оне нестају у пустињи на великој удаљености од језера Манас, али у разматраном периоду би се стопиле и стигле до Алан Нура.

Иако се река Манас улила у Алан Нур, постојало је и језеро данас познато као језеро Манас; напајали су га првенствено потоци који су долазили са северног обода Џунгарског басена [1] (тј. са планина Саур); на то указују старе алувијалне лепезе које још увек постоје на одговарајућим локацијама.

Верује се да се због тектонских кретања почетком 20. века земљана површина око Алан Нура уздизала, а око језера Манас спуштала; осим тога, доњи ток реке Манас замуљивао се седиментом који је доносила река. Као резултат, 1915. године главни ток реке Манас променио је ток, сада течећи ка језеру Манас; међутим, остала је мала грана која се уливала у Алан Нур.[1] (Може се видети тачка бифуркације на сада сувим речним коритима на 45° 38′ 45″ N 85° 27′ 01″ E / 45.64583° С; 85.45028° И / 45.64583; 85.45028, са главним каналом који иде у правцу север-исток и улази у Манас језеро око 45° 43′ 20″ N 85° 39′ 20″ E / 45.72222° С; 85.65556° И / 45.72222; 85.65556, док стари канал улази у бивши Алан Нур на 45° 40′ 00″ N 85° 24′ 10″ E / 45.66667° С; 85.40278° И / 45.66667; 85.40278.)

Новија историја[уреди | уреди извор]

Педесетих и раних шездесетих година 20. века започео је велики развој пољопривреде са наводњавањем у горњем и средњем току реке Манас (регион округа Шихези/Манас, подручје где река напушта Тјен Шан и улази у Џунгарски Базен). Подручје наводњавања из реке Манас било је у потпуности у том подручју до 1962. године; систем је пројектован да користи до 1,36 км³ воде годишње. Као резултат, мало воде је текло у реци Манас низводно од округа, а још мање је стизало до језера Манас, а камоли до Алан Нура.[3] [4] [5]

Сходно томе, Алан Нур, чија је водена површина још увек заузимала површину од 238 km² у педесетим годинама, потпуно се осушило до шездесетих. Сада је то гола равница сланог тла, на надморској висини од 261–263 м.[1]

До језера Манас стижу воде истоимене реке сада само са прекидима, али језеро такође прима воду из сезонских потока који теку са планина Саур на северном ободу Џунгарског базена; осим тога, храни се подземном водом. Корито језера Манас налази се на око 247 м изнад нивоа, а његова водена површина на 253–255 м изнад нивоа.[1]

Према кинеским истраживачима, недавна историја језера Манас и његових суседа може се поделити у две фазе. Од краја 1950-их и до 1999. године (за језеро Манас и Алан Нур) или 2001. године (за Аилик и Мали Аилик), језера су се смањивала или пресушивала. Од 1999. (за Манас и Алан Нур) или 2001. (два Аилик језера), језера су ушла у фазу барем делимичног опоравка [3] што је (посебно за Аилик језера) повезано са доласком воде Иртиш у реку Баијанг преко канала Иртиш – Карамај.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Yao, Yonghui; Li, Huiguo (2010), „Tectonic geomorphological characteristics for evolution of the Manas Lake”, JOURNAL OF ARID LAND, 2 (3): 167—173 
  2. ^ Yao & Li 2010, стр. 168 harvnb грешка: више циљева (9×): CITEREFYaoLi2010 (help)
  3. ^ а б Yao & Li 2010, стр. 172 harvnb грешка: више циљева (9×): CITEREFYaoLi2010 (help)
  4. ^ PetroChina Xinjiang Oilfield Emission Reduction and Afforestation Project, p.5
  5. ^ Weiming Cheng, Chenghu Zhou, Jianxin Li, Research on evolution of Manas Lakes in Xinjiang over last 50 years. (2005).
  6. ^ Yao & Li 2010, стр. 171–172 harvnb грешка: више циљева (9×): CITEREFYaoLi2010 (help)