Мандрица
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Бугарска |
| Област | Хасковска област |
| Општина | Општина Ивајловград |
| Становништво | |
| — (2021) | 87 (2015. г.) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 23′ 00″ С; 26° 08′ 00″ И / 41.383333333334° С; 26.133333333334° ИКоординате: 41° 23′ 00″ С; 26° 08′ 00″ И / 41.383333333334° С; 26.133333333334° И |
| Временска зона | централноевропска: UTC +2 до +3 |
| Апс. висина | 93 м |
| Површина | 27,148 км2 |
  Мандрица Мандрица на мапи Бугарске | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6585 |
| Позивни број | 03665 |
Мандрица је село у јужној Бугарској. Налази се у општини Ивајловграда, Хасковска област, пре в Крџалијска област.
Мандрица је надалеко позната као једино албанско село у Бугарској. То је једино насеље у Бугарској у коме неки становници говоре албански језик. Сви такође говоре бугарски. У том смислу је веома драгоцено јер су многа велика и значајна бугарска насеља била арнаутска у прошлости још од 16. века. [1]
Прва имена са епитетом "арнаут" у бугарским земљама датирају из периода непосредно након завршетка средњовековног Краљевства Албаније. Значајно је да је већина "албанаца" у то време носила бугарско-славенска имена. Насеља у данашњој Бугарској с тзв. популација Арнаута била је:
- Арбанаси (Велико Трново);
- Копиловци;
- Црвена вода;
- Пороиште, одакле потиче отац Василија Лупуа;
- Добрина;
- Девња;
- Софија у 17. веку;
- Горнослав (Горња Арбанаса);
- Доња Арбанаса;
- Кратово - данас на територији Републике Македоније, чији се становници постфактички сели у велики број у Ћустендил. [2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Кутмичевица
- Вагенетија
- Валонска кнежевина
- Османска Албанија
- Албански пук
- Елбасанско писмо
- Рашка Граштица
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Официален сайт на Сдружение за възраждане на село Мандрица
- ^ „Гюзелев, Боян. Албанци в Източните Балкани, София 2004, стр. 38-75” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 06. 2016. Приступљено 22. 09. 2019.