Манила (залив)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манила
Manila Bay Sunset (2).JPG
Залазак сунца над заливом Манила
Локацијаострво Лузон
Координате14°31′00″ СГШ; 120°46′00″ ИГД / 14.516667° СГШ; 120.766667° ИГД / 14.516667; 120.766667 Координате: 14°31′00″ СГШ; 120°46′00″ ИГД / 14.516667° СГШ; 120.766667° ИГД / 14.516667; 120.766667
Типприродна лука
Притоке
Земље басенаФилипини
Макс. дужина
19 km (12 mi) km
Макс. ширина
48 km (30 mi) km
Површина2.000 km2 (770 sq mi) km2
Прос. дубина
17 m (55,8 ft) m
Запремина28,9×109 m3 (1,02×1012 cu ft) km3
Дужина обале1
190 km (118,1 mi) km
Острва
Насеља
Манила на мапи Филипина
Манила
Манила

Залив Манила (фил./таг. Look ng Maynila, енгл. Manila Bay, шп. bahía de Manila) природна је лука која служи као индустријска Лука Маниле (острво Лузон, Филипини). Стратешки корисно позициониран око главног града Филипина Маниле, залив Манила је омогућавао трговину и други транспорт између Филипина и суседних земаља,[1] служећи као жила-куцавица за социо-економски развој чак и пре шпанске окупације. С површином од 1.994 km2 (769,9 sq mi) и обалом дужине 190 km (118,1 mi), залив Манила је смештен на западном делу Лузона и ограничен Кавитеом и Метро Манилом на истоку, Булаканом и Пампангом на северу, те Батааном на западу и северозападу.[2] На залив Манила отпада просечно 17.000 km2 (6.563,7 sq mi) сливних вода, а река Пампанга доприноси са око 49 % прилива свеже воде. С просечном дубином од 17 m (55,8 ft), процењује се да има укупну запремину од 28,9 милијарди кубних метара (28,9 кубних километара). Улаз у залив је широк 19 km (11,8 mi) и наставља да се шири до распона од 48 km (29,8 mi). Како год, ширина залива варира од просечно 22 km (13,7 mi) — на његовом предњем делу, до 60 km (37,3 mi) — најдужи хоризонтални правац који постоји у заливу.[2]

Сателитски снимак залива Манила

Острва Корехидор и Кабаљо деле улаз залива Манила на два канала,[2] око 3,2 km (2 mi) према северној и 10,5 km (6,5 mi) на јужној страни. Маривелес (у провинцији Батаан) представља сидриште у самом улазу на северу, а Сангли је некадашња локација Поморске базе „Кавите”. На обе стране залива налазе се вулкански врхови прекривени тропским растињем: 40 km северно је полуострво Батаан, а јужно је провинција Кавите.

На улазу у залив Манила налази се неколико острва, од којих је највеће Корехидор — смештено 3 километра од Батаана, заједно са острвом Кабаљо, дели предњи део залива на северни и јужни канал. У јужном каналу је острво Ел Фраиле, а на излазу и јужно острво Карабао. Ел Фраиле, стеновито острво површине од око 1,6 ha (4 acres), подлога је масивним бетонским и челичним рушевинама Форт Драма, острвске тврђаве коју је изградила Армија Сједињених Држава (1909—1914) у сврху одбране јужног улаза залива. Одмах на северу и југу налазе се и друге луке, које представљају и локална и међународна пристаништа за бродове. Огроман број бродова из северне и јужне луке врши прекоморски саобраћај и поспешује филипинску привреду.[1] Мања од ових лука је северна лука и користи се као пристаниште бродова за међуострвски саобраћај, док се јужна лука користи за велике бродове који иду углавном на прекоокеанска путовања.[2]

Сутон у четврти луке залива Манила
Поглед из четврти луке на залив Манила ноћу

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Jacinto, G. S.; Azanza, R. V.; Velasquez, I. B.; Siringan, F. P. (2006). Manila Bay: Environmental Challenges and Opportunities. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 309—328.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Jacinto, G. S.; Velasquez, I. B.; San Diego-McGlone, M. L.; Villanoy, C. L.; Siringan, F. B. (2006). Biophysical Environment of Manila Bay – Then and Now. у: Wolanski, E.; ур. The Environment in Asia Pacific Harbours. Springer: Dordrecht. The Netherlands. стр. 293—307.
Општа референца за све податке

Литература[уреди]

  • Alonzo-Pasicolan, S. (1987). Status of Wetlands in Luzon. Paper presented at the Conference on Wetland and Waterfowl Conservation in Asia, Malacca, Malaysia, 23–28 February 1987. IWRB & Interwater.
  • De Barros, J.; Myers (2003). Order and place in a Colonial city – Patterns of struggle and resistance in Georgetown, British Guiana, 1889–1924. ISBN 978-0-7735-2455-2. стр. 264.
  • Carvalho, F. P.; Villeneuve, J. P.; Cattini, C.; Tolosa, I.; Bajet, C. M.; Calingacion, M. N. (2009). Organic Contaminants in the Marine Environment of Manila Bay, Philippines. Arch Environ Contam Toxicol. 57: 348—358.
  • De Castro, J. A. I. (2010). Cleaning Up Manila Bay: Mandamus as a Tool for Environmental Protection. Ecology Law Quarterly. 37: 797—804.
  • Gomez, J. E. (2008). Waterfront design without policy? The actual uses of Manila's Baywalk. Cities. 25: 86—106.
  • Jaraula, C. B.; Siringan, F. P. (2004). Multi-proxy reconstruction of Late Quaternary evolution of Laguna de Bai, Philippines. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology.
  • Myers, G. A.; Gilbert, E. (2004). Verandahs of power: Colonialism and space in urban Africa Urban History Review. doi:10.2307/4129075. Fall, Toronto. 37 (1).
  • Perez, R. T.; Feir, R. B.; Carandang, E.; Gonzalez, E. B. (1996). Potential Impacts of Sea Level Rise on the Coastal Resrouces of Manila Bay: A Preliminary Vulnerability Assessment. 92137—147.
  • Santiago, E. C. (1997). The levels and distribution of polycyclic aromatic hydrocarbons (PAH) contamination in bottom sediment in Manila Bay. Science Diliman. 9: 16—28.
  • Velasquez I.; Jacinto, G. S.; Valera, F. S. (2002). The speciation of dissolved copper, cadmium and zinc in Manila Bay, Philippines. Marine Pollution Bulletin. 45: 210—217.

  • Bureau of Fisheries and Aquatic Resources – BFAR (1995). Fisheries Sector Program – Resources and Ecological Assessment of Manila Bay. Final Report. BFAR; Department of Agriculture; Quezon City, Philippines.
  • International Centre for Living Aquatic Resources Management – ICLARM (1996). Resource and Ecological Assessment of Manila Bay Philippines: Results of Monitoring Activities (1995–1996).
  • Manila Bay Environmental Project – MBEMP (2001). Manila Bay Coastal Strategy. Quezon City, Philippines.
  • National Water Resources Council – NWRC (1983). Framework Plan: Pampanga River Basins. Report No. 24-3A.
  • World Justice Project (2009). Eco-lawyer Presses Manila Bay Clean Up. Inquirer Company, Philippines.

Спољашње везе[уреди]