Манкала

Играње манкале у Занзибару

Манкала је заједнички назив за игре на табли која се игра у двоје највише у Африци, али и у Азији и Америци. То је друштвена игра мисаоног карактера и логичко-математичке комбинаторике.

Народ Догони у Малију је назива једноставно И, Ашанти је зове оваре, а народ Бауле из Обале Слоноваче авале, у Анголи је зову мбау, мађи у Бенину, мангола у Конгу, по у Либерији, чоро у Судану, банко орил на Зеленортским острвима, гуити у Кенији итд.

Основни аспекти игре

Манкала у Музеју афричке уметности у Београду

За Манкалу потребна је подлога на којој су јасно означена удубљења и пиони сличних величина. Играју је два играча или два тима играча. Игра се одрећеним бројем пиона који се током игре померају најчешће у правцу казаљке на сату. Играчи узимају пионе који се налазе у једном од удубљења и спуштају их редом у суседна удубљења. Циљ игре је освојити што више пиона и онемогућити кретање другом играчу. Игра спада у ред тешких мисаоних игара.

Иако по изгледу једноставна, табла за макалу представља свакодневницу људи на селу. Она кријем систем знакова који откривају тесну повезаност манкале са плодношћу земље, гајењем животиња или сексуалном активношћу човека. Удубљења се често називају „поља”, а пиуни „семенке”. Радња којом се узимају противнички пиуни у неким етничким заједницама се назива „једење” или „отимање крава”. Феминистикиња и академик из Уганде, др Силвија Тамале је у свом тексту изнела тврдње да игра манкала симболично представља сексуалну активност човека.

У Музеју Афричке уметности у Београду чува се табла која је припадала племену Ашанти и која се може сврстати у контекст плодности. Поље на коме си игра, је смештено у телу лутке плодности Акуабе.

Историјат

Истраживачи сматрају да је игра настала у доба неолита, млађег каменог доба, а неки у чак у доба мезолита, тј. средњег каменог доба. По једном мишљењу играчка је у почетку била ритуални предмет и да је временом изгубила намену и постала само предмет за игру. Са друге стране сматра се да је човек одувек имао потребу за разонодом и да је Манкала одувек служила за игру. Међутим, колико је стара игра нико са сигурношћу не може рећи пошто су археолошки подаци веома ретки.

Први археолошки налаз табле пронађен је двадесетих година двадесетог века у Египту, што је довело до претпоставке да је она настала у Африци. Др Стјуарт Свини, енглески археолог који је водио ископавања 1927. године на Кипру пронашао је таблу и датирао је око 2.500 г.п. н. е. Касније су табле датоване између деветог и другог века п. н. е пронађене у Египту, Турској, Јордану, Етиопији и Шри Ланки.

Амерички етнолог Стјуарт Кален је видео манкалу из Африке на „Светској изложби” у Чикагу и тада је прозвао „национална афричка игра”.

Простор и време играња манкале

Изглед манкале која се налази у музеју у Бруклину

Манкала се игра само дању, а разлог томе је што је према предању ноћ време када су духови, преци и божанства активни, а не људи. Верује се да играње ноћу узнемирава духове. Време када се игра највише манкала је током лета, у доба великих суша. Игра се под ведрим небом: на трговима, у селима, испод дрвета у двориштима кућа, на пољима и ливадама, на пашњацима или на оближњим брежуљцима. Ако је игра повезана са ритуалним свечаностима онда се одвија у затвореним просторима.

Често се јавља као традиционални симбол у политичком животу афричких држава. У неким народима, као што је народ Кпелие из Малија ову игру су играли само припадници старешина и њихови синови.

Литература

• Војт, Ивана (2012). Манкала, мисаона игра. Београд.