Манкс (мачка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Манкс мачка
Други називи
Манска мачка
Земља порекла
Острво Мен
Надимци
Безрепа мачка
Стандард(и) расе
CFA: стандард
TICA: стандард
AACE: стандард
ACFA: стандард
CCA: стандард

Манск мачка, или манска мачка, је безрепа раса домаће мачке која потиче са Острва Мен у Ирском мору, велике и округле главе, чврстог тела средње величине, тежине између 3,5–5,5 kg.

Њушка је широка са јасним, благим стопом и великом округлом избочином из које расту бркови. Уши, средње величине, смештене су широко и готово стално у покрету. Очи су крупне и округле. Код изузетних примерака безрепост је потпуна. Ово је изузетно снажна и здрава мачка, привидно трапава и зечијег хода. Одличан је ловац. Врло је тиха и помало резервисана.

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло и фолклор[уреди | уреди извор]

Таби, крмасти изложбени манкс мачак шампион по имену Силвервинг (УК, 1902)

Мачке без репа, тада зване stubbin (очигледно у једнини и у множини) у колоквијалном манском језику,[1][2] су почетком 19. века биле познате као мачке са Острва Ман,[3] отуда и назив, где су и даље значајан али опадајући проценат локалне популације мачака. Безрепост је настала као природна мутација на острву,[4] иако народно предање и даље постоји да су безрепе домаће мачке тамо донете морем.[3] Оне потичу од копнених предака нејасног порекла.[5] Као и све кућне мачке, укључујући оближњу британску и ирску популацију, оне ултиматно воде порекло од афричке дивље мачке (Felis lybica), а не од аутохтоних европских дивљих мачака (Felis silvestris),[6] којих је острво дуго било лишено.[7]

Доминантна особина безрепости произилази из спонтане мутације, гена безрепог манкса, који је на крају постао уобичајен на острву због ограничене генетске разноликости биогеографије острва (пример ефекта оснивача и, на подспецифичном нивоу,the sub-specific level крива врста-област).[8][9]

На манском језику, модерно име расе је kayt Manninagh, дословно „мачка са Мана“ (множина kiyt или kit),[1][2][10][11] или kayt cuttagh досл. 'боб-репна мачка'.[11][12] Kayt, који се користи и као именица мушког и женског рода, такође се сусреће као cayt,[13] и у зависности од тачне конструкције, може се дати као chayt или gayt.[14] Деминутивна реч је pishin или pishyn, 'маче' (са разним множинама).[1] Сама реч Manx се често писала Manks на енглеском све до касних 1800-их.[1][7]

Постоје бројне народне приче о манској мачки, све од којих су „релативно недавног порекла“;[15]‍:7 у потпуности су фокусиране на недостатак репа и лишене су религиозних, филозофских или митских аспеката који се налазе у традиционалном ирско-нордијском фолклору домородачке манске културе, и у легендама о мачкама из других делова света.[15]‍:7

Често се сматра да је назив рта Шпанска глава на обали острва настао из локалне приче о броду шпанске армаде који је потонуо у том подручју, иако нема доказа који би сугерисали да се то заиста догодило.[16] Народно предање даље тврди да је безрепа мачка испливала на обалу из поменутог бродолома и тако донела ту особину на острво.[17] Међутим, мачке без репа нису опште познате у Шпанији, чак и ако би такав бродолом био доказан.

Без обзира на генетску и историјску стварност, постоје разне нестварне ламарковске народне приче које настоје да објасне зашто манкси имају скраћен реп. У једној од њих библијски Ноје је затворио врата ковчега када је почела да пада киша и случајно одсекао реп манкс мачки која скоро да је била остављена ван сплава.[18] Током година се на разгледницама са Острва Ман појавио велики број карикатуре који приказују сцене у којима се мачји реп прегази и одсече на различите начине, укључујући мотоцикл, референцу на мотоциклистичке трке које су популарне на острву и ажурирање приче о Ноју. Пошто је ген толико доминантан и „напада” друге расе када се укршта (често без знања власника) са манксом, постојало је народно веровање да једноставно боравак у близини манске мачке може проузроковати да друге расе некако произведу мачиће без репа.[19]

Други генетски неостварив извештај тврди да је манкс био хибридно потомство мачке и зеца, наводно да објасни зашто нема реп или га има мало, дуге задње ноге и понекад скакућући ход.[17] Прича о машанцу мачке и зеца додатно је појачана распрострањеном народном бајком о „кабиту”.

Популације безрепих мачака постоје и на неколико других места у Европи, посебно у Корнволу,[5] само 250 mi (400 km) од острва Ман. Популација на малом, изолованом данском полуострву (бившем острву) Рерсе у Великом појасу може бити последица доласка на острво мачака манског порекла, бродовима.[20] Сличне мачке се такође налазе на Криму,[5] полуострву налик на острво у Црном мору, иако је непознато да ли су генетски сродне са манкс мачкама или су случајно сличан резултат ограничења острвске генетске разноликости, попут неповезаног бобтејла са Курилских острва, карелског бобтајл, јапанског бобтајла и индонежанске ломбок мачке. Манкс ген може бити повезан са сличним доминантним геном за супресију репа недавне расе америчког бобтејла, али манкс, јапански бобтејл и друге краткорепе мачке нису кориштене кориштене у програму узгоја те нове расе, те изгледа да се мутација спонтано појавила у раси.[21] Могућа веза са расом пикси-боб, која такође варира од крмастих до оних са целим репом, није позната.

Признање као раса[уреди | уреди извор]

Манкс мачке су биле изложене на изложбама мачака, као именована, посебна раса (и са модерним правописом „манкс“), од касних 1800-их. У то доба, неколико изложби је пружало одељење манкса, а изложени примерци су обично улазили у класу „Било који други варијетет“, где често нису могли да се такмиче осим ако нису „изузетно добри по величини и ознакама“.[19] Стручњак за рани узгој и излагање кућних љубимаца Чарлс Хенри Лејн, и сам власник награђиваног ретког белог крмастог манкса по имену Лорд Лук, објавио је први познати (иако неформални) стандард расе за манкса у свом раду из 1903. године Зечеви, мачке и отвори,[19] али је напомену да би се већ у време писања „ако је судија разумео расу“ манкс јасно разликовао од неке друге безрепе мачке која је изложена, „пошто су изглед животиње, њени покрети и њен општи карактер карактеристични."[19] Нису сви тадашњи стручњаци за мачке били наклоњени овој раси; у раду Мачка: Њена својства и управљање у здрављу и болестима, Франк Товненд Бартон је 1908. написао: „Нема разлога да се препоручи раса, док губитак репа ни на који начин не побољшава њену лепоту.“[5]

Манкс је била једна од првих раса коју је признало Удружење одгајивача мачака (CFA) (преовлађујући регистар педигрејских мачака са седиштем у Сједињеним Државама, основан 1908. године), који има евиденцију о овој раси у Северној Америци још од 1920-их.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Cregeen, Archibald (1984) [1835]. A Dictionary of the Manks Language with the Corresponding Words or Explanations in English. Douglas, Isle of Man/London, England [reprint: Ilkley, England]: Whittaker, Treacher & Arnot, et al. [reprint: Moxon Pr.] стр. 106 ("kayt"), 107 ("keiyt"), 122 ("Manninagh"), 193 ("stubbin"). „STUB’BIN, s. m. a cat without a tail.” 
  2. ^ а б Kelly, John (1977) [1805]. Fockleyr Gailckagh as Baarlagh [Dictionary of Manx Gaelic to English] (1866 reprint изд.). Douglas [reprint: Ilkley]: Manx Society [reprint: Manx Language Soc./Scolar Pr.] стр. 110 ("kaytlag"), 127–8 ("Manninagh, Mannanagh"), 177 ("stubbin").  While stubbin appears in this edition, it is a later interpolation in Kelly's 1805 manuscript, after 1835; like many entries in the 1866 published version, it directly cites Cregeen.
  3. ^ а б Hall, Marion (1995). „The Manx Cat”. Cat Fanciers' Almanac. Alliance, Ohio, US: Cat Fanciers' Association. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. 
  4. ^ „Manx Cat Breed Information, Pictures, Characteristics & Facts.”. Приступљено 5. 10. 2018. 
  5. ^ а б в г Barton, Frank Townend (1908). „The Siamese—Abyssinian—Manx”. The Cat: Its Points and Management in Health and Disease. London, England: Everett & Co. стр. 31. Приступљено 18. 11. 2011. 
  6. ^ Driscoll, C. A.; Macdonald, D. W.; O'Brien, S. J. (2009). „In the Light of Evolution III: Two Centuries of Darwin Sackler Colloquium: From Wild Animals to Domestic Pets, An Evolutionary View of Domestication”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (S1): 9971–9978. Bibcode:2009PNAS..106.9971D. PMC 2702791 Слободан приступ. PMID 19528637. doi:10.1073/pnas.0901586106 Слободан приступ. 
  7. ^ а б Kermode, P. M. C. (октобар 1885). „Some Remarks on the Mammals of the Isle of Mann”. The Manx Note Book. Douglas, IOM: J. H. Johson. I (4): 119–129. Приступљено 14. 10. 2011.  In the mid-1880s, Kermode still spells it "Manks" in a journal that already prefers "Manx". He reports "We have no representatives wild of the Cat Tribe or of the Dog Tribe" in his enumeration of native mammals.
  8. ^ „Feline Genetic Loci Table | Cat-World”. 4. 8. 2017. Архивирано из оригинала 15. 6. 2006. г. 
  9. ^ Robinson, R. (1993). „Expressivity of the Manx Gene in Cats”. Journal of Heredity. 84 (3): 170—2. PMID 8228170. doi:10.1093/oxfordjournals.jhered.a111311. 
  10. ^ Kneen, J. J. (1990) [1938]. English–Manx Pronouncing Dictionary (corrected reprint изд.). Douglas [reprint: St Judes, I.o.M.]: Mona's Herald [reprint: Manx Language Society]. стр. 18 ("cat"), 47 ("Manx"). ISBN 1-870029-26-7. 
  11. ^ а б Craine, J. Ffynlo (2011). „On-line Manx Dictionary”. Mannin.info. Ballaugh, I.o.M. Приступљено 23. 11. 2011. 
  12. ^ MacBain, Alexander (1982) [1911]. An Etymological Dictionary of the Gaelic LanguageНеопходна слободна регистрација (Revised изд.). Glasgow, Scotland: Gairm Pubs. ISBN 0-901771-68-6. 
  13. ^ Goodwin, Edmund; Thomson, Robert (ed.) (1987). First Lessons in Manx (Revised изд.). St. Judes, I.o.M.: Yn Cheshaght Ghailckagh [Manx Language Society]. стр. 30. 
  14. ^ Fargher, Douglas C.; Stowell, Brian (ed.); Faulds, Ian (ed.) (1979). Fargher's English–Manx Dictionary. Douglas: Shearwater Press. стр. 138. ISBN 0-904980-23-5. 
  15. ^ а б Radford, Victor H. (2001). Manx Cat. Pet Love series. Dorking, Surrey, England: Animalia Books/Interpret Publishing. стр. 7–35. ISBN 1-84286-049-6. 
  16. ^ „Isle of Man website page on Spanish Head”. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. 
  17. ^ а б Train, Joseph (1845). An Historical and Statistical Account of the Isle of Man, from the Earliest Times to the Present Date; with a View of its Ancient Laws, Peculiar Customs, and Popular Superstitions. Douglas, I.o.M. (among others): Quiggin (among others). стр. 20–21. 
  18. ^ „Here endeth the tail”. The Guardian. 23. 11. 2002. Приступљено 15. 1. 2022. 
  19. ^ а б в г Lane, Charles Henry (1903). Rabbits, Cats and Cavies: Descriptive Sketches of All Recognized Exhibition Varieties, with Many Original Anecdotes. London, UK: J. M. Dent & Co. стр. 198–202. Приступљено 1. 8. 2011. „Charles Henry Lane manx.” 
  20. ^ „HALELØSE KATTE, haleloese, tailless, cats, katzen”. www.reersoe.dk. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 07. 05. 2022. 
  21. ^ „Cat Breed Profile: American Bobtail”. Animal Planet: Pets, Wild Animals, Dog Breeds, Cat Breeds. Discovery Communications. Приступљено 5. 11. 2006. 
  22. ^ Hackett, Stacy N. (септембар 2009). „Long on Personality: Manx Enthusiasts Claim the Cat's Larger-than-life Personality Makes Up for Its Lack of a Tail”. Cat Fancy. Irvine, CA, US: BowTie Inc. стр. 25–26. ISSN 0892-6514. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Манкс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манкс_(мачка)&oldid=25662404”