Манојло Анђел Филантропен

Манојло Анђел Филантропен
Датум смрти	1393
Деца	Ана Филантропин

Манојло Анђел Филантропен (грчки: Μανουήλ Ἂγγελος Φιλανθρωπηνός; умро после 1393) је био последњи средњовековни владар Тесалије, од око 1390. године до турског освајања 1393. године.

Биографија

Манојло је био син или брат цезара Алексија Анђела Филантропена, који је владао Тесалијом од почетка 1370-их до око 1390. године, наследивши Јована Уроша Немањића, сина Симеона Синише, Душановог брата. Попут Алексија, и Манојло је признавао суверенитет византијског царства. За узврат, додељена му је титула цезара. Манојло (или Алексије, уколико је још увек био жив) послао је 1389. године помоћ владару Јањине, Изаулу де Буонделмонтију, против албанских племена у Епиру. Њихове заједничке снаге однеле су велику победу. Међутим, Османлије су 1393. године послали велику војску која је заузела Тесалију. Манојло је тако био последњи хришћански владар ових области све до 1878. године, када су оне ушле у састав Краљевине Грчке. Манојло (или Алексије) је био деда српског владара Михаила Анђеловића и османског великог везира Махмуда-паше Анђеловића.

Манојлова ћерка Ана Филантропена удала се за трапезунтског цара Манојла III.

Литература

• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Stavrides, Théoharis (2001). The Sultan of Vezirs: The Life and Times of the Ottoman Grand Vezir Mahmud Pasha Angelović (1453–1474). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-12106-5.