Маракуја
| Маракуја | |
|---|---|
| |
| Цвет | |
| |
| Плод | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Malpighiales |
| Породица: | Passifloraceae |
| Род: | Passiflora |
| Врста: | P. edulis
|
| Биномно име | |
| Passiflora edulis | |
Маракуја[2] (лат. Passiflora edulis) биљна је врста из породице Passifloraceae. Домовина ове воћке је Парагвај, Бразил и североисточна Аргентина (покрајине Коријентес и Мисионес).[1]
Имена за ову воћку нису јединствена. У Уједињеном Краљевству и САД-у је зову passion fruit, у Аустралији и на Новом Зеланду је passionfruit, у делу Јужне Америке и и Јужној Африци је granadilla, у Израелу је pasiflora, у Венезуели је parchita. Име maracujá је у Бразилу, Еквадору, Перуу и Парагвају, maracuyá у Перуу, Колумбији и Панами, хавајско име је lilikoi, зимбабвески језик шона је зове magrandera, индонезијско име је markisa, а на вијетнамском се зове lạc tiên, chanh dây и chanh leo. Комерцијално се узгаја због свог плода. Узгаја се у крајевима који никад немају мраза у Индији, на Шри Ланци, Новом Зеланду, Карибима, у Бразилу, Колумбији, Еквадору, Индонезији, Перуу, Калифорнији, Флориди, на Хаитију, Хавајима, Аустралији, у источној Африци, Мексику, Израелу, Костарици и у Јужној Африци.
Облик маракујиног плода може бити округао и овалан. Боја може бити од жуте и тамнољубичасте кад сазри. Тврдоћа може варирати, па плод може бити и мек и тврд. Унутрашњи део плода је сочан и пун бројним семеном. Плод се може јести, од њега се прави сок, а често се додаје другим врстама воћа ради побољшања укуса. Да би се јело воће, требало би се зрели плод оставити неколико дана ради повећања нивоа слаткоће и побољшања укуса.
Два појавна облика маракује се разликују по спољном изгледу. Светложута врста је позната као златна маракуја (енгл. Golden Passion Fruit). Може нарасти до величине грејпфрута. Кора је глатка, сјајна. Користи се као подлога за љубичасту маракују у Аустралији.[3] Тамнољубичаста маракуја је мања од лимуна, мање је кисела од жуте маракује, а богатија је укусима и мирисима.[4] У Колумбији се љубичаста маракуја зове gulupa, ради разликовања од жуте маракује.
Откривено је да љубичасте врсте садрже трагове цијаногеничних гликозида у кори.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Попречни пресек љубичасте маракује -
Џем од маракује -
Жута маракуја
(P. edulis var. flavicarpa) -
Љубичаста маракуја -
Разлика у величини између жуте и љубичасте маракује -
Незрео плод -
Љубичаста маракуја на Тајланду
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Passiflora edulis Sims”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 25. 6. 2007. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2010.
- ^ Hrvatski naziv
- ^ Reynhardt, Debbie (8. 2. 2003). „Gardening with Debbie Reynhardt”. Dispatch Online. Dispatch Media (Pty) Ltd. Приступљено 20. 11. 2006.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 07. 2020. г. Приступљено 13. 07. 2019.
- ^ Chassagne, David; Crouzet, Jean C.; Bayonove, Claude L.; Baumes, Raymond L. (18. 12. 1996). „Identification and Quantification of Passion Fruit Cyanogenic Glycosides”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. American Chemical Society. 44 (12): 3817. doi:10.1021/jf960381t.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- California Rare Fruit Growers: Passion Fruit Facts Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2020)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
