Мара Бранковић
![]() | Изгледа да је овај чланак или одељак противречан самом себи. |
![]() | Izgleda da je ovaj članak kontradiktoran članku Ђурађ Бранковић. Strana za diskusiju može sadržati dodatne detalje o ovome. |
Мара Бранковић | |
---|---|
![]() Лик Маре Бранковић са Есфигменске повеље (1429) | |
Датум рођења | 1416. |
Место рођења | Вучитрн |
Датум смрти | 14. септембар 1487.85/86 год.) ( |
Место смрти | Јежево, данашње Дафни у Грчкој |
Династија | Бранковић |
Отац | Ђурађ Бранковић |
Мајка | [Име непознато (Трапезунтска принцеза, сестра цара Јована IV Великог Комнина)[тражи се извор] |
Супружник | Мурат II |
Мара Бранковић (1401, Вучитрн[1] — Јежево, 14. септембар 1487) била је ћерка деспота Ђурђа Бранковића и жена турског султана Мурата II.
Биографија[уреди | уреди извор]
По доласку њеног оца на престо Србије, долази до преговора о њеном венчању за турског султана Мурата II, а 1435. одлази у харем у коме има око 300 жена. Мара је друга српска принцеза која је била удата за неког турског султана. Прва је била принцеза Оливера Лазаревић кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице, супруга султана Бајазита I 1390—1402. Покушавала је да спречи ослепљење заробљене браће Стефана и Гргура. У Турској борави све до смрти Мурата II 1451. године.
По повратку у Србију од султана Мехмеда II добија област око Дубочице и Лесковца за своје издржавање. После смрти оца 1456. представља важан и најреалнији политички фактор у Србији. Ипак због сукоба са проугарски расположеним братом деспотом Лазаром бежи код султана Мехмеда II код кога има завидан утицај.
Одмах након доласка успела је да добије имање у некадашњем Јежеву (данас Драма у Грчкој) у близини Сера и ту је проводила своје дане. Био је то њен избор будући да се ова земља налазила на путу из Србије у Свету гору, а ту су била и имања светогорских манастира. То је било место где су свраћали побожни путници на свом путовању до Свете горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је брата Гргура, ујака Тому Кантакузина, деспотицу Јелену (удовицу брата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и босанска краљица Мара-Јелена (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај био види се из тога што је њена жеља била пресудна приликом избора неколицине Цариградских патријарха. Умрла је у Јежеву код Драме 1487. године и сахрањена је у оближњем манастиру Косиници. Осим што се појављује као јунакиња неколико историјских романа и студија, Мара Бранковић се појављује и као лик у турској историјској серији о Мехмеду Освајачу под насловом Mehmed Bir Cihan Fatihi која је емитована 2018. године.
Мара је носила мошти Јована Рилског из Великог Трнова у манастир Рила 1469. године. [2]
Књиге о њој[уреди | уреди извор]
О њеном животу написано је више историјских романа и студија:
- Надежда Д. Павловић: „Царица Мара“, Вук Караџић, Београд 1982. године, 269 страна.
- Душан Баранин: „Царица Мара“, Српска књижевна задруга, Београд 1986. године, 145 страна. (касније још неколико издања)
- Војислава Латковић: „Мара Бранковић: царица у вртлогу историје“, Бесмарк, Беокњига, Београд, 222 стране. 2007. ISBN 978-86-7694-139-1. (касније још неколико издања)
- Михаило Ст. Поповић: „Мара Бранковић, жена између хришћанског и исламског културног круга у 15. веку“, 2014. преведена са немачког на српски. COBISS.SR 288860167
- Никола Гиљен: „Две српске султаније - Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487): Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487“, Дерета, Београд, 2016
Породично стабло[уреди | уреди извор]
16. Младен | ||||||||||||||||
8. Бранко Младеновић | ||||||||||||||||
4. Вук Бранковић | ||||||||||||||||
2. Ђурађ Бранковић | ||||||||||||||||
20. Прибац Хребељановић | ||||||||||||||||
10. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
5. Мара Лазаревић Бранковић | ||||||||||||||||
22. Вратко Немањић | ||||||||||||||||
11. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
1. Мара Бранковић | ||||||||||||||||
24. Јован VI Кантакузин | ||||||||||||||||
12. Матија Кантакузин | ||||||||||||||||
25. Ирина Асен | ||||||||||||||||
6. Димитрије I Кантакузин | ||||||||||||||||
26. Андроник II Палеолог | ||||||||||||||||
13. Ирина Палеолог | ||||||||||||||||
27. Ирина од Монферата | ||||||||||||||||
3. Јерина Бранковић | ||||||||||||||||
7. Euphrosyne Palaiologina | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Mara Branković - Carica U Vrtlogu Istorije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 21. 04. 2012. Приступљено 02. 09. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ РАЗКАЗ ЗА ПРЕНАСЯНЕ НА МОЩИТЕ НА ИВАН РИЛСКИ В РИЛСКИЯ МАНАСТИР
Литература[уреди | уреди извор]
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Историјска библиотека: Мара Бранковић
- Српска принцеза у турском царству („Вечерње новости“, 21. јун 2015)