Марван II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калифат године 750. на крају Марванове владавине

Марван ибн Мухамед ибн Марван или Марван II (688 - 6. август 750) (арапски: مروان بن محمد بن مروان بن الحكم / ALA-LC: Marwān bin Muḥammad bin Marwān bin al-Ḥakam) био је омејадски калиф који је владао од 744. до 750. Познат је као последњи "универзални" омејадски калиф, односно последњи који је владао из Дамаска.

Био је син калифа Марвана I године 731/732. [1] је именован за гувернера Јерменије, па је водио борбе са Аланима. Године 743. је, пак, умро калиф Хишам и наследио га је Ел Валид II, који је изазвао незадовољство својим пијанчењем и неморалом. Марван му је упочетку био одан па је писмом настојао да одговори родбину и пријатеље који су планирали пуч. Када је ел-Валид затворио и мучио популарног генерала Сулејмана ибн Хишама, и када се против ел-Валида окренуо његов брат Језид, Марван је одлуčио да интервенише са својом војском. У близини Дамаска је поразио ел-Валида, при чему је калиф погинуо. Новим је калифом постао Језид, а Марван је проглашен гувернером северног Ирака. Међутим, већ у октобру је Језид умро. Марван је одбио да прихвати Језидовог дезигнираног наследника Ибрахима као новог калифа, што је довело до новог грађанског рата. Марван и његове присталице су у децембру 744. однеле победу над Ибрахимовим лојалистима па је тако Марван постао нови калиф.

Марванова шестогодишња владавина је била обележена сталним, и на крају, неуспешним покушајима да успостави своју власт на територију целог Калифата, где је ауторитет Омејадске династије претходних деценија био начет како војним поразима и династијским сукобима, тако и дубоким незадовољством шијита, хариџита и не-арапских муслимана. U Ираку је избио хариџитски устанак Ел Дахак ибн Кајс ел Шајбанија коме се прикључио Сулејман ибн Хишам. Марван је тај устанак успео да угуши до 747. Много опаснији је био устанак који је исте године избио источније, у Хорасану, под водством клана који ће касније бити познат као Абасиди. Устаници су ојачали након смрти тамошњег омејадског гувернера Наср ибн Сајјара 748. Па су почели да продируна запад. Устаничка војска је над Марваном однела победу у великој бици на Забу где је погинуло 3000 чланова омејадског клана. Марван је одлучио да бежи на запад, али је ухваћен у Египту и погубљен. Његови синови и службени наседници Убајдала и Абдала су успели да стигну до Етиопије али је Убајдала убијен.

Нови абасидски калиф Ас Сафах је исте године на банкет позвао све водеће чланове омејадског клана па је тамо наредио да мучки буду пребијени нас смрт. Pokolj je jedino izbegao Абдурахман I који је у Ал Андалузу основао нову омејадску државу и тако наставио династију; она међутим више није могла рачунати на универзалну власт над исламским светом, па је тако Марван II био последњи "универзални" исламски калиф.

Извори[уреди]

  1. 114. godine po Hidžri

Литература[уреди]

  • Muhammad ibn Jarir al-Tabari History v. 25 "The End of Expansion," transl. Khalid Yahya Blankinship, SUNY, Albany, 1989; v. 26 "The Waning of the Umayyad Caliphate," transl. Carole Hillenbrand, SUNY, Albany, 1989; v. 27 "The Abbasid Revolution," transl. John Alden Williams, SUNY, Albany, 1985
  • Sir John Glubb, The Empire of the Arabs, Hodder and Stoughton, London, 1963

Шаблон:Start |-

| colspan="3" style="border-top: 5px solid #FFD700; text-align:center;" |

Марван II
Бану Умајах

|- ! colspan="3" style="border-top: 5px solid #FABE60;" |Титуле у сунитском исламу |- style="text-align:center;" |style="width:30%;" rowspan="1"|Претходник:
Ибрахим I | style="width: 40%; text-align: center;" rowspan="1"|Калиф
744 – 750 | style="width: 30%; text-align: center;" rowspan="1"| Наследник:
Ас Сафах |- |- ! colspan="3" style="border-top: 5px solid #ACE777;" | Регналне титуле |- style="text-align:center;" |style="width:30%;" rowspan="1"|Претходник:
Ибрахим I | style="width: 40%; text-align: center;" rowspan="1"|омејадски калиф
744 – 750 |width="30%" align="center" rowspan="{{{rows}}}"|Омејадски Калифат ukinut,
Кордобски Емират установио
by Абдурахман I године 756.
|}