Маргита (слатинско станиште)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маргита — слатинско станиште
Margita - slatinsko stanište.jpg
Маргита , слатинско станиште
Маргита (слатинско станиште) на мапи Србије
Маргита (слатинско станиште)
Локација7 км од Пландишта
Држава Србија
Координате45°13′03″N 21°10′19″E / 45.21750° СГШ; 21.17194° ИГД / 45.21750; 21.17194Координате: 45°13′03″N 21°10′19″E / 45.21750° СГШ; 21.17194° ИГД / 45.21750; 21.17194

Слатине у околини села Маргита представљају слатинска станишта, природно богатство велике вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске уније као станишта која захтевају неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.

Слатине[уреди]

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

Положај[уреди]

Слатинска станишта се налазе у околини села Маргита. Маргита је насеље у Србији у општини Пландиште у Јужнобанатском округу.

Биљни свет[уреди]

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевају се халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака, као што је Camphorosma annua (камфорика), Plantago maritima (слатинска боквица), Arthemisia santonicum (слатински пелин)

Фактори угрожавања[уреди]

Фактори који могу да угрозе ово станиште су фрагментација, маргинални утицаји, антропогени утицаји и деградација.

Што се тиче антропогеног утицаја, данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због подизања засада воћњака и винограда, ређе и због њива.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Надаждин, Бојана. Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” (мастер рад).