Маргум

С Википедије, слободне енциклопедије

Маргум (лат. Margum[1][2], грч. Μάργος [Márgos]) је био римски град на десној обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у Дунав, код Дубравице, тадашњој римској провинцији познатој као Горња Мезија. Крајем 1. века подигнут је војни логор у коме је кратко била стационирана легија Флавија IV. Каструм у Маргуму није археолошки потврђен, а о њему посредно сведоче епиграфски споменици, опеке са жигом и постојање канаба. У касној антици Маргум је обезбеђивао прелаз преко реке. У њему су се састали 434. године ромејски и хунски посланици, а 441. године освојили су га и разорили Хуни. Откривени су остаци касноантичких терми и делимично су истражене римска, рановизантијска и гепидска некропола.

Ово стратешки битано утврђење је било насељено у континуитету од праисторије до средњег века.[3]

Овај град спомиње се у изворима као место убиства Карина, 284. године, које је омогућило долазак цара Диоклецијана на власт и место сукоба Сабинијана (војног намесника Илирије) и Мунда (готског савезника) 505. године.

434. године у Маргуму су се састали ромејски и хунски посланици. 441. град су разорили Хуни.

На овој локацији је постојао град и у раном средњем веку који се у изворима помиње као Моравије или Морава.

Локалитет је доста неистражен, а почетна ископавања су резултирала проналажењем керамике из свакодневног живота, римски новац, металних предмета, бронзане посуде за ливење накита, као и остатке камених пећи.[4]

Насупрот града преко Дунава налазио се град Контра Маргум (лат. Contra Margum).

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ljiljana Bjelajac, Terra sigillata u Gornjoj Meziji 1990.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]