Маретска линија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Маретска линија
Тунис
Mareth Line
Део Француска одбрана Туниса
Тунис
Маретска линија 1943. године
Маретска линија 1943. године
Tunisia.svg
Мапа Туниса
Координате33°38′00″N 10°18′00″E / 33.63333° СГШ; 10.30000° ИГД / 33.63333; 10.30000Координате: 33°38′00″N 10°18′00″E / 33.63333° СГШ; 10.30000° ИГД / 33.63333; 10.30000
Висина670 m
Дужина40 km
Опште информације
ВласникФранцуска колонијална управа Туниса
КорисникФранцуска војска (1939–1940)
КонтролишеНемачко-Италијанска тенковска армија
Историја
Време градње1936.
ГрадиоФранцуска колонијална управа Туниса и Француска војска
У употреби1939.
МатеријалиАрмирани бетон
СудбинаНапуштено после 1943. године
Битке/ратови
Информације о гарнизону
Тренутни
заповедник
Ервин Ромел
Гарнизон
НаменаФранцуска одбране Туниса


Маретска линија је био систем утврђења која је изградила Француска у јужном Тунису крајем 1930 их. Линија је имала за циљ да заштити Тунис од италијанске инвазије из италијанске колоније у Либији. Линија је заузимала триторију на којој су се путеви са југа према Тунису спајали, водећи према Марету, са Средоземним морем на истоку и планинама на западу. Добила је име по оази Марет која се налазила у склопу линија одбране.

Налазила се у сувом кориту (вади) риеке Зигзауа, између масива Матмата и Средоземног мора.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

По капитулацији Француске 1940., Италијани су де-милитаризирали утврђења, остављајући само неке запреке. Са сломом Ромелове офанзиве послије битке код Ел Аламејна, Италијани и Нијемци ужурбано обнављају утврђења, у року од два и по мјесеца. Граде 40 км противтенковских ровова, 170 км препрека од бодљикаве жице, и око 100.000 противтенковских и 70.000 противпјешадијских мина. Граде се и друге запреке и предположај испред старе линије.

Послије битке код Меденина 6. марта 1943., Ромелове снаге се повлаче на М. заједно са италијанским снагама (2 оклопне, 6 пјешадијских дивизија). Британска 8. армија (око 8 дивизија) генерала Монтгомерија 17/18. марта почиње с почетним нападима. Британци, уз јаку подршку ваздухопловства, успијевају углавном да обиђу М. обиласком око платоа Матмата. Послије огорчених вишедневних борби, ноћу 27/28. марта се главнина њемачких и италијанских снага повлачи према сјеверу у правцу Кабиса, да избјегне окружење.

Британци су заробили 2500 Нијемаца и 4500 Италијана.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]