Марина Маљковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марина Маљковић

Марина Маљковић 2013.
Марина Маљковић 2013.

Личне информације
Датум рођења (1981-09-26)26. септембар 1981.(36 год.)
Место рођења Београд (СФРЈ)
Тренерска каријера
Године: Клубови:
2004—2007
2007—2009
2009—2013
2011—2017
2013—2016
2016—
Ушће
Хемофарм
Партизан
Србија
Лион
Галатасарај

Марина Маљковић (рођена 26. септембра 1981. године у Београду) је српски кошаркашки тренер. Тренутно је тренер турског Галатасараја, била је шест година селектор женске кошаркашке репрезентације Србије. Ћерка је познатог кошаркашког тренера Божидара Маљковића.

Каријера[уреди]

Као ћерка познатог тренера добила је прилику да се бави тренерским послом са свега 16 година када је била асистент у Француској, у клубу за који је играла. Након што је дипломирала и добила лиценцу за кошаркашког тренера започела је самостални рад у локалном клубу Ушће. Тренирала је све млађе селекције, а сениорски тим је успела да за две године из Српске лиге доведе у А лигу тадашње Србије и Црне Горе. Током лета 2007. године постаје тренер вршачког Хемофарма са којим осваја две националне титуле (2007/08. и 2008/09) и два купа (2007/08. и 2008/09). У лето 2009. прелази у београдски Партизан [1] где наставља са сјајним резултатима, освојивши још четири националне титуле (2009/10, 2010/11, 2011/12. и 2012/13), два купа (2010/11. и 2012/13) и две Јадранске лиге (2011/12. и 2012/13). После финансијских проблема у Партизану, у лето 2013. године сели се у Француску где и данас тренира Лион. [2]

Шест узастопних година је бирана за најбољег тренера Женске кошаркашке лиге Србије.

Репрезентација[уреди]

Марина је била асистент женске репрезентације Србије испод 18 година 2004. године као и 2005. када је та селекција освојила сребрну медаљу на светском првенству, изгубивши у финалу од САД. 2011. године је промовисана у главног тренера сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије. На Европском првенству 2013. године успева да доведе репрезентацију до полуфинала, али не и до медаље. На Светском првенству 2014. године предводила је Србију до четвртфинала. Као главни тренер сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије остварила је свој највећи успех освајањем златне медаље на Европском првенству 2015. играном у Мађарској и Румунији. Победом против Француске у финалу у Будимпешти – 76:68 (15:22, 18:10, 20:17, 23:19) освојена је не само прва медаља за Србију као самосталну државу него и прво злато у читавој историји наше женске кошарке. Уједно је обезбеђен и директан пласман на Олимпијске игре 2016. у Рију.[3]

Марина је предводила српску женску кошаркашку репрезентацију до историјске бронзане медаље у Рију и то је прва олимпијска медаља за Србију у женској кошарци.[4]

Остало[уреди]

Животни мото Марине гласи: Увек може још, увек може боље, увек може више.

Награде и одликовања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Маљковић у Партизану
  2. ^ (на језику: француски)Marina Maljkovic nouvelle coach du Lyon Basket Feminin
  3. ^ „Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”. espn.go.com. Associated Press. 29. 6. 2015. Приступљено 29. 6. 2015. 
  4. ^ „Devojke ispisale istoriju – bronzane na debiju u Riju!”. b92 sport. 20. 8. 2016. Приступљено 20. 8. 2016. 

Спољашње везе[уреди]