Марина Туцаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марина Туцаковић

Пошаљи фотографију

Подаци
Датум рођења 16. новембар 1953.
Место рођења Београд (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ)
Активан период од око 1980.

Марина Туцаковић (16. новембар 1953, Београд) једна је од најпознатијих српских текстописаца. У родном граду је завршила Економски факултет. Са деветнаест година почела је да се бави писањем текстова за песме, углавном поп и турбо-фолк жанра, тако стварајући многе широко познате хитове.[1]

Каријера[уреди]

Марина је каријеру започела радећи са групом Зана, за коју је написала хит Додирни ми колена, који је доживео бројне препеве. Марина тренутно сарађује с многим музичарима српског говорног подручја. Ауторка је текстова песама Тошета Проеског, Здравка Чолића, групе Магазин, Бијелог дугмета, Јелене Карлеуше, Лепе Брене, Цеце Ражнатовић, Мише Ковача, Северине, Слађане Милошевић. Својим текстовима допринела је успеху многих музичара.[2]

У децембру 2008. године, у двадесет четвртој години, преминуо је њен син Милош. Због његове смрти, Марина се повукла из ријалити-шоуа Операција тријумф, у коме је била члан оцењивачког жирија. Иако је тада било неизвесно да ли ће наставити своју каријеру, ипак није одустала. Туцаковићева је удата за композитора Александра „Футу“ Радуловића, а има и млађег сина Милана.[3]

Туцаковићева сарађује и са музичарима новим на сцени. Тако је 2012. написала цео албум за певачицу почетницу Теодору Баковић (са којег је песма Анемија премијерно јавно пуштена у телевизијској серији Фолк).[4] Написала је текстове за већину песама Јелене Карлеуше, Ане Кокић, Секе Алексић, Наташе Беквалац, Светлане „Цеце“ Ражнатовић и других.[3]

Према њеној замисли одржан је први фестивал Беовизија 12, 13. и 14. априла 2003. године.[3] Марина иначе пише текстове за многе песме које учествују у борби за представљање Србије на Песми Евровизије. Између осталог, написала је песму Није љубав ствар, са којом је Жељко Јоксимовић Србију представљао 2012, затим Љубав је свуда за групу Моје 3 године 2013, али и све три песме учеснице на фестивалу 3 па 1 за Осло, локалном одабиру за Песму Евровизије одржану 2010 — Ово је Балкан за Милана Станковића, Ти квариигро за Емину Јаховић и Председниче хало за Оливера Катића.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ „Više ne mogu da pričam o sreći“. Puls Приступљено 4. 3. 2013.. 
  2. ^ „Marina Tucakovic Biografija“. Poznati INFO Приступљено 4. 3. 2013.. 
  3. ^ а б в „Nažalost, prokleti život ide dalje“. Story Приступљено 4. 3. 2013.. 
  4. ^ „O meni će se tek pričati“. S Media Приступљено 4. 3. 2013.. 
  5. ^ „Tri pa jedan za Oslo 2010“. X Timeline Приступљено 4. 3. 2013..