Маринко Ивковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Маринко Ивковић
Датум рођења1848.
Место рођењаБољевац
 Кнежевина Србија
Датум смрти(1883-06-09)9. јун 1883.
Место смртиЗајечар
 Краљевина Србија

Маринко Ивковић (* 1848 Бољевац — † 1883 Зајечар) је свештеник, народни посланик и један од вођа Тимочке буне.

Тимочка буна га је затекла осуђеног на 8 месеци затвора због тзв. гамзиградске афере. Наиме, између 20 и 23. маја 1883. сељаци у Гамзиграду успротивили су се жигосању стоке, па је дошло до оружаног сукоба с органима власти. По оптужби Ивковић је наговарао сељаке да одбију жигосање стоке и да се према потреби одупру силом. Окружни суд у Зајечару осудио га је на суђењу 7.9. јун 1883.

У току Тимочке буне Ивковић је утицао на становнике Бољевца да не предају оружје властима, а да већ предато оружје преотму разбијањем државног магацина. Према тексту пресуде:

у исти мах слегло се у Бољевац преко хиљаду побуњенука и поп Маринко ставио им се на чело као главни вођ. Он им је изговорио беседу да полазе напред да се буне против насиља и неправде и од тог часа у бојном поретку одвео их је у Честобродицу и заузео бојне положаје.

У исто време заузео је среско и телеграфско надлештво, а чиновнике заробио и дотерао у логор. Ухваћена су и два среска начелника зајечарски и тимочки. Али Ивковић и побињени народ око њега разбијени су на Честобродици. Ивковић је побегао и ухваћен је у Књажевцу. На процесу против побуњеника, одржаном у Зајечару 7. новембра 1883. осуђен је на смрт, а потом стрељан.

Литература[уреди | уреди извор]

  • М. М. Николић, Тимочка буна I и II Београд 1954. и 1955.;
  • А. Раденић, Тимочка буна 1883., из Историје Србије и Војводине, Београд и Нови Сад 1973.

Види још[уреди | уреди извор]