Маринко Маџгаљ

С Википедије, слободне енциклопедије
Маринко Маџгаљ
Madzgalj.jpg
Постер за представу Сабља димискија
Датум рођења(1978-08-21)21. август 1978.
Место рођењаБеоград
СФР Југославија
Датум смрти26. март 2016.(2016-03-26) (37 год.)
Место смртиБеоград
Србија
СупружникДубравка Мијатовић
Деца1
Активни период2000—2016.
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумац
Битна улогаЧеда Веља
Веза до IMDb-а

Маринко Маџгаљ (Београд, 21. август 1978Београд, 26. март 2016) био је српски глумац, певач и телевизијски водитељ. Своју популарност је стекао у серији Црни Груја, а заједно са Огњеном Амиџићем био је члан музичког двојца Фламингоси.

Биографија[уреди | уреди извор]

Маџгаљ је рођен 1978. у Београду, али је одрастао у Котору.[1]

Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности 2000. године, у класи проф. Гордане Марић а играо је у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Звездара театру, Позоришту „Бошко Буха“, Битеф театру и УК „Вук Караџић“. Био је стални члан ансамбла Атељеа 212 од 2012. године.

Прославио се улогама у комедијама и комичним серијалима Црни Груја и Друг Црни у НОБ-у, те љубавним драмама Рањени орао и Грех њене мајке.

У Атељеу 212 играо је у представама: Седам и по, Збогом СФРЈ, Свети Георгије убива аждаху, Август у округу Осејџ и Казимир и Каролина. Остварио је запажене улоге у представама Југословенског драмског позоришта: Шине, Хамлет, Говорница, Молијер, Како вам драго, Записи из подземља, Из јуначког живота грађанства. У Битеф театру играо је у Фејк порно, Фејкбук, у Народном позоришту у Хасанагиници, у Мадлениануму у представи Доручак код Тифанија, у УК „Вук Караџић“ у представи Сабља димискија, у Позоришту Славија у представи Превртач и у Дадову у представи Заједно сами.

Заједно са Огњеном Амиџићем је био члан музичке групе „Фламингоси“ са којом је освојио прво место на такмичењу Беовизије 2006. године. Са Амиџићем је водио и забавну емисију „Ћао, Дарвине“.[2]

Био је ожењен глумицом Дубравком Мијатовић од које се развео 2014. године.[3] Са њом је 2009. године добио ћерку Сару.[4] Последње године живота провео је са својом вереницом Ланом Секулић, црногорском новинарком.[5]

Године 2015. Маџгаљу је дијагностикован рак панкреаса због чега је и хитно оперисан током лета 2015.[6] Иако се чинило да се глумац опоравља,[7][8] здравствено стање му се нагло погоршало и преминуо је 26. марта 2016. године.[9] Комеморација поводом смрти Маринка Маџгаља одржана је 29. марта у Атељеу 212 на сцени „Мира Траиловић”. Од драгог колеге и пријатеља опростили су се бројни глумци и др. Сахрањен је истог дана на Новом бежанијском гробљу у Београду.[10][11]

Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Прљаве руке Слик Радослав Миленковић Југословенско драмско позориште 26. јун 2000.[12][13]
Хасанагиница Хасанага Јагош Марковић Народно позориште у Београду 30. децембар 2001.[14][15]
Скуп Камило Југословенско драмско позориште 15. март 2002.[16][13]
Књига о џунгли Балу Позориште „Бошко Буха” 13. април 2002.[17][18]
Шине Масни 1, Пецарош, Домородац Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 25. новембар 2002.[19][13]
Говорница Гаги Јагош Марковић 15. фебруар 2003.[20][21]
Молијер - још један живот Правични обућар Душан Јовановић 24. октобар 2003.[22][21]
Превртач[а] Божидар Ђуровић 28. јун 2005.[25][26]
Хамлет Лаерт Душан Јовановић Југословенско драмско позориште 1. август 2005.[27][21]
Fake porno Таксиста Јелена Богавац Битеф театар 21. септембар 2005.[28][29]
Вишње у чоколади Докучајев Горан Шушљик Звездара театар 25. јануар 2006.[30][31]
Гагаринов пут Гери Маја Милатовић Овадиа Битеф театар 3. фебруар 2007.[32][33]
Слуга двају господара Труфалдино Катарина Вражалић Позориште „Бошко Буха” 22. октобар 2007.[34][35]
Робин Худ Робин Худ Југ Радивојевић Позориште „Пуж” 13. март 2008.[36][37]
Кандид или оптимизам Морнар, Црнац, Путник, Затвореник Александар Поповски Југословенско драмско позориште 14. новембар 2008.[38][39]
Сумњиво лице Алекса Жуњић Божидар Ђуровић Звездара театар 10. октобар 2009.[40][41]
Како вам драго Амијен, Шарл, Силвије Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 20. новембар 2009.[42][43]
Сабља димискија Инкиостро Горан Шушљик Установа културе „Вук Kараџић” 8. мај 2010.[44][45]
Записи из подземља Зверков Ана Ђорђевић Југословенско драмско позориште 11. мај 2010.[46][47]
Заједно сами Лео Даријан Михајловић ДАДОВ 12. децембар 2012.[48][49]
Из јуначког живота грађанства Франк Скарон, Гроф Ото фон Безков Ива Милошевић Југословенско драмско позориште 21. јануар 2011.[50][51]
Fakebook Јелена Богавац Битеф театар 6. фебруар 2011.[52][53]
Доручак код Тифанија Фред Ана Здравковић Опера и театар Мадленијанум 26. март 2011.[54][55]
Седам и по Симке, Дојчин Тутинац, Буре Даријан Михајловић Новосадско позориште 21. април 2011.[56][57]
Збогом СФРЈ Гари Кокан Младеновић Атеље 212 29. новембар 2011.[58][59]
Тамо и назад Мики Југ Радивојевић 24. октобар 2012.[60][61]
Свети Георгије убива аждаху Гаврило[б] Љубомир Драшкић Атеље 212 5. октобар 2013.[63][64]
Август у округу Осејџ Стив Хајдебрехт Љиљана Тодоровић 2. март 2014.[65][64]
Казимир и Каролина Меркл Франц Снежана Тришић 18. децембар 2014.[66][67]
Мале тајне Петар Радовановић Горан Марковић Опера и театар Мадленијанум 29. март 2015.[68][69]

Филмографија[уреди | уреди извор]

2000 2010 Укупно
Дугометражни филм 4 0 4
ТВ филм 0 0 0
ТВ серија 7 5 12
Кратки филм 0 0 0
Укупно 11 5 16
Год. Назив Улога
2000-е
2003—2007. Црни Груја (серија) Чеда Веља
2003. Лисице (серија) Младић
2003. Казнени простор (серија) Младић који се удвара Ани 1
2004. Карађорђе и позориште (серија)
2007. Црни Груја и камен мудрости Чеда Веља
2007—2008. Не дај се, Нина (серија) Драган Попадић
2008. Гледај ме Иван
2008—2009. Рањени орао (серија) Сафет Омеровић
2009. Друг Црни у НОБ-у Веселин Чеговић „Че“ / Другарица Марија
2009. Рањени орао Сафет Омеровић
2009—2010. Грех њене мајке (серија) Др Коста Божић
2010-е
2010. Мој рођак са села (серија) Златибор
2010. На слово, на слово (серија) Морски Вук
2011. Певај, брате! (серија) Петар Певац
2013. Друг Црни у НОБ-у (серија) Веселин Чеговић „Че“ / Другарица Марија / Чеда Веља / Балша Чеговић „Че“
2016. Дојч caffe (серија) Шанер

Дискографија[уреди | уреди извор]

Са Фламингосима:

  • Разум и осећајност (2005)
  • Гордост и предрасуде (2006)
  • Сети се нашег завета [А страна] (2011)
  • Сети се нашег завета [Б страна] (2014)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Премијерно извођење било је на сцени На­род­ног по­зо­ри­шта Ср­ба у Ма­ке­до­ни­ји „Бра­ни­слав Ну­шић”.[23] Касније је извођена и на другим сценама, док се Маџгаљ глумачкој постави придружио накнадно.[24]
  2. ^ Обнова представе с новом глумачком поставом.[62]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Preran i pretužan odlazak Marinka Madžgalja”. Вијести. 26. 3. 2016. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2016. Приступљено 26. 3. 2016. 
  2. ^ B, E. (19. 7. 2007). Flamingosi“ vode šou „Ćao Darvine. Блиц. Приступљено 27. 3. 2016. 
  3. ^ „Дубравка Мијатовић: Тачно је, развела сам се од Маринка пре шест месеци”. Вечерње новости. 18. 11. 2014. Приступљено 27. 3. 2016. 
  4. ^ Marković, Moni (30. 11. 2009). „Marinko Madžgalj: Presrećan sam zbog rođenja ćerke”. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2016. Приступљено 27. 3. 2016. 
  5. ^ „Lana Sekulić neutješna nakon smrti Marinka Madžgalja”. Алтернативна ТВ. 13. 4. 2016. Приступљено 6. 8. 2022. 
  6. ^ „Marinko Madžgalj hitno operisan”. 1. 8. 2015. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2016. Приступљено 27. 3. 2016. 
  7. ^ Mašojević, Danilo (6. 3. 2016). „Marinko Madžgalj: Na putu ka ozdravljenju”. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2016. Приступљено 27. 3. 2016. 
  8. ^ „Madžgalj sve jači: Marinko dobija bitku sa opakom bolešću!”. Курир. 27. 12. 2015. Приступљено 28. 3. 2016. 
  9. ^ „Преминуо Маринко Маџгаљ”. Агенције. Вечерње новости. 26. 3. 2016. Приступљено 28. 3. 2016. 
  10. ^ „Опроштај од Маринка Маџгаља: Амиџић: Ја те, брате, нећу заборавити”. Вечерње новости. 29. 3. 2016. Приступљено 29. 3. 2016. 
  11. ^ Мирковић, М. (29. 3. 2016). „Сахрањен Маринко Маџгаљ: На вечни пут уз најдраже песме (фото/видео)”. Вечерње новости. Приступљено 29. 3. 2016. 
  12. ^ „Prljave ruke”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2003. Приступљено 6. 8. 2022. 
  13. ^ а б в Стојановић 2008, стр. 265.
  14. ^ „Хасанагиница”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2007. Приступљено 6. 8. 2022. 
  15. ^ Волк 2009, стр. 519—520.
  16. ^ „Skup”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 24. 4. 2003. Приступљено 6. 8. 2022. 
  17. ^ Волк 2006, стр. 359.
  18. ^ Монографија 2020, стр. 221.
  19. ^ „Šine”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2003. Приступљено 6. 8. 2022. 
  20. ^ „Govornica”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2003. Приступљено 6. 8. 2022. 
  21. ^ а б в Стојановић 2008, стр. 266.
  22. ^ „Molijer - još jedan život”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 8. 12. 2003. Приступљено 6. 8. 2022. 
  23. ^ Станчић, М. (20. 6. 2005). „Превртач за Видовдан”. Вечерње новости. Приступљено 6. 8. 2022. 
  24. ^ „Predstava Prevrtač u Kulturnom centru Zrenjanina”. probjave.com. 21. 11. 2009. Приступљено 6. 8. 2022. 
  25. ^ „Večeras u "Zavodniku". Глас јавности. 4. 10. 2003. Приступљено 6. 8. 2022. 
  26. ^ „“Prevrtač” — Slavija”. tiketklub.com. Приступљено 6. 8. 2022. 
  27. ^ „Hamlet”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2006. Приступљено 6. 8. 2022. 
  28. ^ „Repertoar - Sezona 2005 - Fake porno”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 6. 8. 2022. 
  29. ^ Годишњак 28 2007, стр. 32—33.
  30. ^ „Višnje u čokoladi”. Звездара театар. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2006. Приступљено 6. 8. 2022. 
  31. ^ Годишњак 28 2007, стр. 91.
  32. ^ „Repertoar - Sezona 2007 - Gagarinov put”. Дигитални Битеф театар. Приступљено 6. 8. 2022. 
  33. ^ Годишњак 29 2008, стр. 21.
  34. ^ „Слуга двају господара”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 6. 8. 2022. 
  35. ^ Годишњак 30 2009, стр. 63.
  36. ^ „Робин Худ”. Позориште „Пуж”. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2012. Приступљено 6. 8. 2022. 
  37. ^ Годишњак 31 2010, стр. 77.
  38. ^ „Kandid ili optimizam”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2009. Приступљено 6. 8. 2022. 
  39. ^ Годишњак 31 2010, стр. 24—25.
  40. ^ „Сумњиво лице”. Звездара театар. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2021. Приступљено 6. 8. 2022. 
  41. ^ Годишњак 32 2011, стр. 84.
  42. ^ „Kako vam drago”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2010. Приступљено 6. 8. 2022. 
  43. ^ Годишњак 32 2011, стр. 25.
  44. ^ „Сабља димискија”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2011. Приступљено 6. 8. 2022. 
  45. ^ Годишњак 33 2012, стр. 88.
  46. ^ „Zapisi iz podzemlja”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2010. Приступљено 6. 8. 2022. 
  47. ^ Годишњак 32 2011, стр. 26.
  48. ^ „Zajedno sami”. marchelohronologija.weebly.com. Приступљено 6. 8. 2022. 
  49. ^ „"Zajedno sami" za Kraljevo u Dadovu”. Танјуг. mondo.rs. 10. 12. 2010. Приступљено 6. 8. 2022. 
  50. ^ „Iz junačkog života građanstva”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2012. Приступљено 6. 8. 2022. 
  51. ^ Годишњак 33 2012, стр. 27.
  52. ^ „Fakebook – Bitef teatar”. tiketklub.com. Приступљено 6. 8. 2022. 
  53. ^ Годишњак 33 2012, стр. 21.
  54. ^ „Doručak kod Tifanija”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 6. 8. 2022. 
  55. ^ Годишњак 33 2011, стр. 58.
  56. ^ „Miroslav Momčilović: Sedam i ipo”. Новосадско позориште. Приступљено 6. 8. 2022. 
  57. ^ Годишњак 33 2011, стр. 126.
  58. ^ „Збогом СФРЈ”. Атеље 212. Приступљено 6. 8. 2022. 
  59. ^ Годишњак 34 2013, стр. 62.
  60. ^ „Tamo i nazad”. cinesseum.com. Приступљено 6. 8. 2022. 
  61. ^ „Beogradska premijera predstave "Tamo i nazad". Танјуг. Блиц. 24. 10. 2012. Приступљено 6. 8. 2022. 
  62. ^ „Представа „Свети Георгије убива аждаху“ поново у Атељеу”. in4s.net. 4. 9. 2013. Приступљено 6. 8. 2022. 
  63. ^ „Свети Георгије убива аждаху”. Атеље 212. Приступљено 6. 8. 2022. 
  64. ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 62.
  65. ^ „Август у округу Осејџ”. Атеље 212. Приступљено 6. 8. 2022. 
  66. ^ „Казимир и Каролина”. Атеље 212. Приступљено 6. 8. 2022. 
  67. ^ Годишњак 37 2016, стр. 68.
  68. ^ „Male tajne”. Опера и театар Мадленијанум. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2015. Приступљено 6. 8. 2022. 
  69. ^ Годишњак 37 2016, стр. 88—89.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]