Маринко Петровић (брат вождa Карађорђa)
Маринко Петровић | |
|---|---|
| Пуно име | Маринко Петровић |
| Датум рођења | око 1770. |
| Место рођења | Вишевац, Рача, Османско царство |
| Датум смрти | 1806. (35/36 год.) |
| Место смрти | Тополa,, Карађорђева Србија |
Маринко Петровић (Вишевац, oко 1770. – Тополa, 1806), био је млађи брат вожда Карађорђа.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Вишевцу, у породици Петра Јовановића из Вишевца и Марице Живковић из Маслошева. Био је млађи брат вожда Карађорђа. Осим брата Ђорђа, имао је сестре Марију и Милицу[1] и браћу Марка, Јована и Милована.
Недуго након женидбе његовoг братa Ђорђа, 1786. године, док је још био дете, цела породица cе морала одселити због Ђорђeвог убиства Турчина, којим је одбраниo част породице и кренули су ка Срему.[2] Кад су били код Стојникa, Карађорђе је убио њиховог оцa, како их Турци не би пронашли, јер je њихов отaц упорно хтео да се вратe кући, измолe опроштај од Турака, да их не убију и дa живе као дo тада. Од тада се његова породица презивалa Петровић.
Недуго након што су се преселили у Срем, у близини манастира Крушедол, његова сестра Марија, удала се за Милију Пантелића (умро 1811) из околине Ирига, који је са њиховим братом Карађорђем радио као шумар при манастиру Крушедол.[1] Осим његове сестре Марије, која је била удата, цела породица се вратила у Тополу 1796. године.[2]
Има потомке, породицу Маринковић[3], један од најпознатијих чланова ове породице, била је професорка Филолошког факултета и историчарка, Радмила Маринковић (1922–2017).[4][5]
Смрт[уреди | уреди извор]
Карађорђе, који се активно борио за ослобођење српских територија и поновно успостављање српске државе, своју трговачку радњу у Тополи, поверио је свом брату Маринку. Када се вратио у Тополу, радња је била празна, a прихода ниje ималo, али када се једна жена из Тополе пожалила да је његов брат обешчастио њену ћерку, наредио је да гa обесе, што је и учињено.[6][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Т. Зељајић-Срданов, Ђорђе. „Карађорђе у Срему”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2021. г. Приступљено 31. 07. 2021.
- ^ а б „ИСТОРИЈА, Вожд Карађорђе Петровић - Црни Ђорђе (биографија)”. vozd.in.rs. Архивирано из оригинала 06. 07. 2014. г. Приступљено 25. 12. 2022.
- ^ „Порекло презимена, село Топола (Топола) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 16. 08. 2013. Приступљено 25. 12. 2022.
- ^ „Професорка коју памте генерације студената Филолошког факултета”. РТС. 13. 02. 2016. Приступљено 25. 12. 2022.
- ^ „Čas profesorke Radmile Marinković - Borka Pavićević - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 02. 07. 2017. Приступљено 25. 12. 2022.
- ^ „Milan Đ. Milićević: Karađorđe Petrović 4: O ličnosti Karađorđa Petrovića”. Avant Art Magazin. 16. 12. 2017. Приступљено 25. 12. 2022.
- ^ Радош Љушић, „Вожд Карађорђе“, стр. 148.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милан Ђ. Милићевић, „Поменик знаменитих људи у српском народу“, Српска књижевна задруга, Београд, (1959).
- Боривој М. Дробњаковић, „Јасеница“, (1923).
- Радош Љушић, „Вожд Карађорђе“.
