Марин Бечић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марин Бечић
Пуно имеМарин Бечић
Датум рођења1468.
Место рођењаСкадар
 Млетачка република
Датум смрти1526.
Место смртиПадова
 Млетачка република

Марин Бечић (итал. Marino Bechichemo) (Скадар, 1468Падова, 1526) био је млетачки дипломата, хуманиста и латиниста, католичке вероисповести, пореклом из српског приморског племена Паштровићи. Велики део свог живота је провео у градовима Бреши, Мантови и Падови. Своја дела је писао углавном на латинском језику, а чувају се у Млетачкој библиотеци Марцијана и Ватиканској библиотеци.[1]

Биографија[уреди]

Место Мариновог рођења није познато, али се претпоставља да је рођен у граду Скадру 1468. године.[1][2] Породица је била дипломатска, српског порекла из суседних Паштровића из околине данашње Будве.[1][3] Његов отац Марин, био је дипломата Млетачке републике код Османлија, а деда Петар албански посланик у Млецима.[1] Након пада Скадра под турску власт 1477, родитељи му одлазе у заробљеништво, а Марин напушта Скадар и одлази прво у Улцињ, а након тога у Брешу у Италији.[2] Тамо је усавршио латински и грчки језик. Касније, 1484. године одлази у Улцињ где се оженио у угледној породици Дабро. 1492. године, на позив Већа умољених, он одлази у Дубровник. Тамо је био ректор школе и спријатељио се са дубровачким песником Иваном Гучетићем.[1] Након четири године, напушта Дубровник и одлази у Напуљ где је био дипломата за Млетке.

Године 1500, Марин постаје пуноправни држављанин Млетачке републике и убрзо отвара хуманистичку школу. 1501. године, прихватио је да буде катедри у универзитету Бреши, где штампа своја прва значајнија дела, попут збирке Observationum collectanea in primum Historiae naturali librum (1504–1506). У Млецима борави пуних 17 година, а након тога одлази у Падову где је био наставник реторике. Рачунајући на професуру у Мантови, написао је дело које је представљало похвалу Мантовским владарима и писцима. Такође, у Млецима је одржао многе говоре, од којих су неки и записани и одштампани. Његова дела се чувају у Млетачкој библиотеци Марцијана и у Ватиканској библиотеци.[1] Умро је у Падови, 1526. године.[2]

Поглед на градско језгро Бреше

Књижевни рад[уреди]

Маринов књижевни опус се састоји из различитих књижевних дела и говора који су одштампани. У време док је био у Бреши, сем збирке споменуте горе, написао је и друга дела попут Collectanea in Plinium, Artificium Orationum Ciceronis, Centuriae tres Variarum Observationum, Adnotationes Virgilianae, Observationes in Livium et Fabium, Commentarii in Persium и In Libros de Oratore et Rhetoricos Ciceronis.[2] У Бреши 1503. године, штампано му је дело In Primum Plinii observationum librum collectanea, а 1504. године, Variarum observationum collectanea.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „BEČIĆ, Marin”. Hrvatski biografski leksikon. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 30. 12. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „BECICHEMO, Marino”. Treccani. Приступљено 30. 12. 2017. 
  3. ^ В. Греговић, Ђорђе. „O PAŠTROVIĆIMA”. Projekat Rastko. Приступљено 30. 12. 2017. 

Литература[уреди]

  • Clough, di Cecil H. (1970). Dizionario Biografico degli Italiani (Volume 7 изд.). Italy: Istituto dell'Enciclopedia Italiana. 


Спољашње везе[уреди]