Марион Дедић
| Марион Дедић | |
|---|---|
 Марион Дедић на отварању самосталне изложбе у ГСЛУ Ниш, 2017. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. мај 1976. |
| Место рођења | Немачка |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Марион Дедић (СР Немачка, 1976) српска је сликарка.
На ликовну сцену Србије ступила још као студент сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду, на коме је дипломирала 2005. године у класи проф. Зорана Вуковића. Члан је УЛУС-а од 2009. године. Ствара у статусу самосталног уметника. Реализовала је већи број самосталних изложби и учествовала на бројним колективним изложбама у Србији и иностранству. Носилац је неколико признања и награда за ликовно стваралаштво.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођена је 23. маја 1976. године у СР Немачкој. На Факултету ликовних уметности у Београду дипломирала је сликарство 2005. године у класи проф. Зорана Вуковића.[1] Члан је УЛУС-а од 2009. године.
Током 2003. и 2004. Марион Дедић је била спољни сарадник на рестаурацији и конзервацији камене фасаде Манастира Студеница, у организацији Републичког Завода за заштиту споменика културе.
Од 2014. године програмски сарадник је Центра за културу Гроцка. У оквиру ликовног програма и потреба установе при реализацији изложби: ради поставке изложби и пише ауторске текстове за каталог радова уметника који излажу у Центру за културу Гроцка.
Од 2015. ангажована је на осмишљавању и вођењу Ликовне радионице за децу и омладину „Ликовна авантура” и „Ликовно путовање”, Центра за културу Гроцка. Сарадња Марион Дедић са ЦКГ је још увек у току.
Живи и ради у Гроцкој, Београд. Своја ликовна дела ствара у статусу самосталног уметника.[2]
Уметничко стваралаштво[уреди | уреди извор]
Марион Дедић је уметница која спада међу оне који нису искључиво опредељени за једну тему, већ паралелно ради на више различитих тема, у више различитих смерова, како тематски, тако и технички непрестано истражујући вишезначењски појам тишине, којом повезује тренутно духовно стање са чистом ликовношћу, или како уметница каже за своју ликовност:
| „ | ...у слици је акценат на боји, сукобу експресивног, гестуалног и мирног, теме су претежно везане за природу. У цртежу је углавном доминантна монохромија, мање је геста, више усредсређености, смирености, а тема углавном везана за животиње. Оне су приказане из мало другачијих углова, који врло често у свакодневном животу измичу посматрачу, јер ни не обраћа пажњу на њих. Такође, на неким цртежима из тих наизглед необичних кадрова, објекти полако, из малих метморфоза прелазе чак и у апстракцију.[1] | ” |
Њен ликовни језик у целини представља визуелизацију једне идеје, својеврсно емоционално чишћење које се одвија у складу и хармонији свих ликовних елемента заснованих на невидљивом контакт са посматрачем. При томе уметница вешто користи различити цртачки материјал и поступке којима настоји да омогући живим, динамичним линијама да дођу до изражаја и испуне јасно дефинисане облике у експресивном заносу.[2]
| „ | Користећи импулсивне потезе, у колоплету танких, црних линија унутар форме Марион Дедић негује рафиниран ликовни језик наглашавајући снагу самог ставалачког процеса. Употреба боје је свесно редуцирана готово до монохромног нивоа истичући јасан, софистициран линеарни језик у први план.[2] | ” |
Дела Марион Дедић су: ...заустављена у свету магичног спокоја кроз њен визуелни исказ који везују за јасно дефинисану, асоцијативну органску форму која својом топлином и тактилношћу наговештава различите емоције. То се најбоље уочава: у мотивима домаћих животиња (пас и свиња) на њеним делима, које дремају склупчане у мирној, стишаној атмосфери ослобођене сваке наративности, својом појавношћу постављају загонетне симболичне кодове за размишљања на нов, трагалачки начин.[2] Тиме уметница кроз сигуран ликовни рукопис, и идејно заокружен концепт заправо преиспитује човеков однос према његовим пратиоцима у животу и ланцу исхране, али и према понуди актуелне уметничке сцене.[3] Уметница се у свом ликовном стваралаштву према речима историчара уметности Радмиле Костић
| „ | ...креће у просторима загонетне ликовне игре сугеришући магичне релације које поседују скривена, симболична значења. Постижући чудесну атмосферу фокусира се на сам тренутак заустављен у времену и простору пронашавши пут до суштине бића кроз личне, тајновите системе. Путем асоцијативних и симболичних облика дефинише сопствене ставове и идеје подстичући на размишљање на нов, пре свега, креативан начин.[2] | ” |
Сигуран ликовни рукопис и идејно заокружен концепт преиспитује човеков однос према пратиоцима у животу и ланцу исхране, али и према понуди актуелне уметничке сцене.
Ликовне радионице[уреди | уреди извор]
- 2015. — Показна ликовна радионица „Стари и традиционални занати—очување и одржање”, Центар за културу Гроцка
- 2015. — Позоришна радионица и градионица сцене, у организацији Центра за културу Гроцка
- 2015. — „Ликовна авантура 2015”, Центар за културу Гроцка
- 2016. — „Ликовно путовање 2016”, Центар за културу Гроцка
- 2017. — „Ликовно путовање 2017” Центра за културу Гроцка.[5]
- 2018. — „Ликовно путовање 2018”, Центар за културу Гроцка
- 2019. — „Ликовно путовање 2019”, Центар за културу Гроцка
- 2020. — „Ликовно путовање 2020”, Центар за културу Гроцка, која је још увек у току.
- Радионице мурала
- 2016. — „Осликајмо за децу” – одељење педијатрије за болесну децу Дома здравља „Гроцка” у Гроцкој – Центар за културу Гроцка, Секретаријат за спорт и омладину
- 2017. — „Природа и орнаменти” – у ОШ „Илија Гарашанин”, Гроцка - подручно одељење у Заклопачи, у организацији Центра за културу Гроцка, Секретаријат за спорт и омладину
- 2017. — „Причамо бојама – осликајмо за децу”, Дом здравља „Гроцка” - педијатријско одељење амбуланте у Калуђерици - Центар за културу Гроцка, Секретаријат за спорт и омладину.
- 2018. — Mурал осликан у атријуму основне школе „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, у оквиру европског међународног пројекта Еразмус+ „WomCom – Women’s Communication for Solidarity“ (Женска комуникација за солидарност), носилац и координатор пројекта Центар за културу Гроцка
- Дани европске баштине
2015, 2016, 2017, 2018, 2019. — више година узастопно Ликовна радионица у оквиру рада установе Центра за културу Гроцка узимала је учешће у манифестацији „Дани европске баштине“, као и учешће у вишебројним дечјим ликовним конкурсима широм Србије са запаженим резултатима.
У оквиру манифестације „Дани европске баштине”, под руководсвом Марион Дедић, а у организацији Центра за културу Гроцка, ученици трећег разреда који у оквиру предмета Народна традиција обрађују тему стари занати, имали су прилике да се ближе упознају са ликовним мотивима, орнаментима и шарама одевних предмета и предмета свакодневне намене, и њиховим значењима.[6]
Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]
| Година | Место одржавања и назив изложбе |
|---|---|
| 2009. | |
| 2011. |
|
| 2014. |
|
| 2015. |
|
| 2016. | |
| 2017. |
|
| 2018. |
|
| 2019. | |
| 2020. |
|
Одабране колективне изложбе[уреди | уреди извор]
| Година | Место одржавања и назив изложбе |
|---|---|
| 2000. |
|
| 2001. |
|
| 2009. |
|
| 2009. |
|
| 2012. |
|
| 2013. |
|
| 2014. |
|
| 2015. |
|
| 2016. |
|
| 2017. |
|
| 2018. |
|
| 2019. |
|
| 2020. |
|
Признања[уреди | уреди извор]
- 2013. — Похвале жирија за дигитал арт – XI Међународна изложба Жене сликари, Центар за културу Мајданпек;
- 2016. — Награде за цртеж – XIV Међународна изложба Жене сликари, Центар за културу Мајданпек;
- 2016. — Похвала уметничког савета за цртеж - XXIII Јесењи ликовни салон, Велика Плана.
- 2016. — Прва награда за цртеж - XIV међународна изложба Жене сликари, Центар за културу Мајданпек
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Атић, Зорица. „Уметност не може да чека: Изложба “Говор орнамента” уметнице Марион Дедић”. Наша Гроцка, 2. април 2014. Архивирано из оригинала 30. 08. 2014. г. Приступљено 6. 6. 2017.
- ^ а б в г д Костић Радмила Каталог за изложбу цртежа Марион Дедић у Павиљону у Тврђави, ГСЛУ Ниш, 6. јун 2017.
- ^ Дедић, Милутин. „Предговор за каталог: „Магична сазвежђа тишине“ уметнице Марион Дедић, на изложби у Раковици”. Основна музичка школа Гроцка, 17. новембра 2016. Приступљено 6. 6. 2017.
- ^ а б „Izložba "Autopsija disanja" Marion Dedić”. www.designed.rs, 14.12.2018. Архивирано из оригинала 16. 12. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2018.
- ^ „Завршен је пролећни циклус ликовне радионице – ЛИКОВНО ПУТОВАЊЕ”. Центра за културу Гроцка, 2.6.2017. Приступљено 8. 6. 2017.
- ^ „ГРОЦКА: Ликовна култура посвећена Данима европске баштине”. Od Grocka Info - 15. 9. 2015. Приступљено 7. 6. 2017.
- ^ „Marion Dedić - Crteži u Staroj Kapetaniji”. Art magazin. info. 2016. Приступљено 7. 6. 2017.
- ^ „Milanovac: Izložba crteža umetnice Marion Dedić”. regionalne vesti. net. mart 2017. Приступљено 7. 6. 2017.
- ^ V, T. „Izložba dela Marion Dedić u Nišu”. Blic rs. 6. 6. 2017. Приступљено 7. 6. 2017.
- ^ Crteži Marion Dedić pozivaju na dodir — www.ebranicevo.com
- ^ Марион Дедић, Цртежи, Галерија Атријум Градске библиотеке Београда — www.gallery-shots.blogspot.com
- ^ Izložba Marion Dedić – Obličja — www.kulturaapatin.com
- ^ Izložba "Zanimljiva geometrija" u Kulturnom centru Beograda. — www.vesti.rs/
- ^ „Ministry of Culture and National Heritage of Republic of Poland”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2020. г. Приступљено 06. 05. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Марион Дедић на Викимедијиној остави
- Профил и слике - Марион Маја Дедић — www.saatchiart.com
- Ликовна радионица посвећена традиционалној шари и орнаменту — Europen Hertige Days” 2015. „Дани Европске баштине 2015” у Београду
