Марио Бава

Са Википедије, слободне енциклопедије
Марио Бава
Бава 1975. године
Лични подаци
Пуно имеМарио Бава
Датум рођења(1914-07-31)31. јул 1914.
Место рођењаСанремо, Краљевина Италија
Датум смрти25. април 1980.(1980-04-25) (65 год.)
Место смртиРим, Италија
Узрок смртисрчани удар
Држављанствоиталијанско
Занимањережисер, кинематограф, техничар специјалних ефеката, сценариста
Породица
ДецаЛамберто Бава
Рад
Активни период1937—1980.
Жанровихорор
Веза до IMDb-а

Марио Бава (итал. Mario Bava, 31. јул 1914, Санремо27. април 1980, Рим) био је италијански режисер, сценариста, кинематограф и техничар специјалних ефеката.[1][2] Најпознатији је по својим хорор филмовима из периода 1960-их и 1970-их, због чега га многи називају Маестром италијанског хорора.[3][4] Сматра се једним од најутицајнијих ауторских редитеља хорор жанра.[5][6]

Каријеру је започео крајем 1930-их, као кинематограф и техничар специјалних ефеката на више десетина филмова, од којих су најзначајнији Херкулови задаци (1958), Калтики – бесмртно чудовиште (1959) и Последњи дани Помпеје (1959). Званични редитељски деби имао је 1960. хорор филмом Црна недеља, у којој је главну улогу тумачила Барбара Стил. Као инспирација за причу послужила му је приповетка „Виј” руског писца Николаја Гогоља. Поред Црне недеље, неки од Бавиних најзначајнијих филмова су Девојка која је знала превише (1963), Три лица страха (1963), Крв и црна чипка (1964), Операција страх (1966) и Крвави залив (1971). Уз Дарија Арђента и Луча Фулчија сматра се најистакнутијим редитељем ђало поджанра, као и целокупног италијанског хорора.[7]

Према тврдњама Британског филмског института, Бава је, заједно са Алфредом Хичкоком, Жоржом Фрањуом и Мајклом Пауелом, имао кључну улогу у стварању модерних хорор филмова.[6] Утицај филмова Марија Баве може се видети у остварењима бројних редитеља, као што су: Џо Данте, Мартин Скорсезе, Квентин Тарантино, Франсис Форд Копола, Џон Ландис и Тим Бартон.[8][9][10] Такође, Бавини филмови су послужили као инспирација и Дарију Арђенту, Лучу Фулчију, Федерику Фелинију, Џону Карпентеру, Роџеру Корману, Едгару Рајту и Џенифер Кент.[11] Године 2002. постхумно је добио место у Фангоријиној хорор кући славних.

Бавин син, Ламберто Бава, је такође постао признати редитељ хорор филмова.[12]

Марио Бава је изненада преминуо 27. априла 1980, од срчаног удара.[13]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Филм Оригинални наслов Редитељ Сценариста Кинематограф Спец. еф. Реф.
1942. Бели брод La nave bianca Не Не Не Да [14]
1947. Божић у логору 119 Natale al campo 119 Не Не Да Не [15]
1950. Пасји живот Vita da cani Не Не Да Не [15]
1951. Жандари и лопови Guardie e ladri Не Не Да Не [15]
1953. Спартак Spartaco Не Не Да Не [16][17]
1957. Вампири I Vampiri Да Не Да Да [18][19][20]
1958. Херкулови задаци Le Fatiche di Ercole Не Не Да Да [15][21]
1958. Смрт долази из свемира La morte viene dallo spazio Да Не Да Да [15][22]
1959. Калтики – бесмртно чудовиште Caltiki, il mostro immortale Да Не Да Да [15][23]
1960. Црна недеља La maschera del demonio Да Да Да Да [24]
1961. Херкул у средишту Земље Ercole al centro della Terra Да Да Да Да [15]
1963. Девојка која је знала превише La ragazza che sapeva troppo Да Да Да Да [25]
1963. Три лица страха I tre volti della paura Да Да Да Не [26][27][28]
1963. Бич и тело La frusta e il corpo Да Не Не Не [29]
1964. Крв и црна чипка 6 donne per l'assassino Да Да Да Да [25]
1965. Планета вампира Terrore nello Spazio Да Да Да Да [25]
1966. Операција страх Operazione paura Да Да Не Не [30]
1970. Црвени знак лудила Il rosso segno della follia Да Да Да Не [31]
1971. Крвави залив Reazione a catena Да Да Да Да [25]
1974. Лиса и ђаво Lisa e il diavolo Да Да Не Не [32]
1977. Шок Schock Да Не Да Не [33]
1980. Инферно Inferno Не Не Не Да [34][35][36][37]
1998. Бесни пси Cani arrabbiati Да Не Да Не [38]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Howarth, Troy (2002). The Haunted World of Mario Bava (на језику: енглески). BearManor Media. 
  2. ^ „Mario Bava”. Movies & TV Dept. The New York Times. Baseline & All Movie Guide. 2007. Архивирано из оригинала 2007-11-03. г. 
  3. ^ Pezzotta, Alberto (1995). Mario Bava. Milan: Il Castoro Cinema. 
  4. ^ Mario Bava: Maestro of the Macabre (2000)–MUBI
  5. ^ „Why your favourite directors love Mario Bava”. Little White Lies (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-19. 
  6. ^ а б „Where to begin with Mario Bava”. British Film Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-19. 
  7. ^ 10 Essential Mario Bava Films Every Horror Fan Should See — Taste of Cinema
  8. ^ Shock Video: Tim Burton Talks His Love of Mario Bava - ComingSoon.net
  9. ^ „The Stylish Horror of Mario Bava on Fandor”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2022. г. Приступљено 22. 05. 2022. 
  10. ^ 10 Essential Mario Bava Films Every Horror Fan Should See — Taste of Cinema
  11. ^ „Why your favorite directors love Mario Bava”. Little White Lies. 
  12. ^ „BAVA, Lamberto”. bfi.org.uk. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2012. 
  13. ^ „Planet of the Vampires”. Monthly Film Bulletin. London. 53 (624): 59—60. 1986. ISSN 0027-0407. 
  14. ^ Lucas 2013, стр. 1063.
  15. ^ а б в г д ђ е Lucas 2013, стр. 1064.
  16. ^ Curti 2017b, стр. 310.
  17. ^ Curti 2017b, стр. 311.
  18. ^ Curti 2015, стр. 21.
  19. ^ Curti 2015, стр. 23.
  20. ^ Curti 2017b, стр. 313.
  21. ^ Lucas 2013, стр. 202.
  22. ^ Lucas 2013, стр. 216.
  23. ^ Curti 2017b, стр. 315.
  24. ^ Curti 2015, стр. 37.
  25. ^ а б в г Lucas 2013, стр. 1065.
  26. ^ Curti 2015, стр. 78.
  27. ^ Curti 2015, стр. 79.
  28. ^ „Credits”. Black Sabbath (booklet). Arrow Films. 2013. стр. 2. FCD778. 
  29. ^ Curti 2015, стр. 102.
  30. ^ Curti 2015, стр. 159.
  31. ^ Curti 2017, стр. 19.
  32. ^ Curti 2017, стр. 84.
  33. ^ Curti 2017, стр. 177.
  34. ^ Curti 2019, стр. 18.
  35. ^ Curti 2019, стр. 19.
  36. ^ Curti 2019, стр. 26.
  37. ^ Curti 2019, стр. 27.
  38. ^ Curti 2013, стр. 115.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Pezzotta, Alberto (1995). Mario Bava. Milan: Il Castoro Cinema. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]